Подла лаж

Пише: Протојереј Марко Данојловић

Не улазећи у правне аспекте пресуде о геноциду иако моје субјективно мишљење о судовима који уназад неколико година доносе пресуде српским војсковођама, командантима и борцима није ни мало лијепо, не могу да се, да вративши се уназад, не отмем утиску да смо било изложени НАЈПОДЛИЈОЈ ЛАЖИ од стране бошњачке стране.

Опет, ово говорим као неко чија је парохија лила потоцима крв у Другом Свјетском рату и последњем Србима наметнутом Одбрамбено-отаџбинском рату.

Наиме, сјетимо се само времена одмах послије доношења ове пресуде, иако смо се и тада дијелом ућутали и као да смо на неки начин издали и нашег предсједника и генерала, генерале и пуковнике…, слушали смо на све стране: „ово није пресуда против народа“, „ви сте наше комшије“, „какве везе ви имате са овим“, „ово није колективна него индивидуална пресуда“ и сијасет сличних квалификација и фраза како на телевизијама, порталима, улици, ма на сваком мјесту. Већ тада је многима било сумњиво и већ тада су много наслутили да је у питању гнусна лаж и подвала.

Свједоци смо претходних дана а и у данима у којима смо тренутно опште хистерије, демонстрације силе, како медијски и политички тако и међу обичним народом-комшијама од који слушамо непрестано префикс „геноцидаши“. Дакле, завршили су са нашим народом који је у Хагу и сада су се окренули према свима. Народ који је излаган милион пута у историји и опет повјерује онима који су га убијали још од Ханџар дивизије па на овамо је ГЛУП НАРОД.

Отишло се корак даље, сада се већ отворено оптужује наш народ да лаже за српске жртве, да је то нешто што ускоро неће смјети да се помене (по њима), да не говорим о хистерији око обиљежавања дана страдања Светог новомученика дјетета Слободана или монструозних злочина насљедника Ханџар дивизије над страдалним српским војницима. Замјене теза, вјешта подметања, спиновања, одвлачења пажње од суштине текстова које објављујемо говори о озбиљној машинерији или испраним мозговима.

Исто тако подијелићу са вама, а са киме год да сам разговарао исто је доживио, демонстрацију силе на цестама које пролазе кроз Републику Српску и колико год велико признање дајем српској полицији толико не могу да разумијем да нису видјели или нису хтјели да виде да је буквално 70% возила узвикивало погрдне ријечи, показивало средњи прст и провоцирало на разне начине док су дивљачки возили кроз ево сада конкретно нашу а и сусједне општине. Значи ли то да у тим данима ја и моја породица, друге српске породице треба да се спакујемо и одемо негдје на два дана како не бисмо били изложени стресу из горе поменутог а што не дао Бог може довести и до горих немилих сцена.

Нови „левел“ јесте сатанизовање естрадних умјетника који су се Боже мој усудили да наступају по Србији или негдје у иностранству 11. јула. Већ су предати линчу полуписмених ботова и испраних мозгова који полако али сигурно иду ка стадијуму да нећемо смјети да кажемо да смо уопште Срби исто онако како тај префикс избацују вјешто када се односе према Цркви, за њих смо ми Православна Црква а не Српска Православна Црква. Ваљда и ту лаганано, мучки и непримјетно гурају причу о Босанској православној цркви а свједоци смо били изјава гостујућег пензионера и дежурног маргарина Церића који не чисти своју авлију него вазда вири у нашу.

За крај, ријеч суживот није наша ријеч. то смо из Сарајева увезли а она сама по себи има неку чудну дозу усиљености као да није створена на бази 50-50 него нагиње мало више на једну страну, ону која жели да командује а то нисмо ми.

Одрастао сам у систему гдје се знало шта је љубав према свима па и према комшији ма како се звао. За суживот нисам ни чуо нити га живио.

И тако лаку ноћ Срби памћења краћег од шибице која гори.

ФОТО: фејсбук