Јосип Реихл-Кир, полицајац из Осијека који није желио рат
Пише: Милош СТОЈАНОВИЋ
Понекад је у рату највећи грех кад не мрзиш.
Година 1991. није само наговештавала рат, она га је већ дисала.
Мирисала је на барут, крв и страх.
Са екрана, са барикада, из новина и комшијских погледа ширио се немир. Истину је све ређе имао ко да изговори.
Ипак, чак и тада, кад је већина бирала страну, било је оних који су изабрали човечност.
И међу Србима.
И међу Хрватима.
Људи који су веровали у разум, у дијалог, у могућност да се трагедија заустави пре него што прогута све.
Али насиље не трпи сведоке.
Не подноси мирне гласове.
Оне који су се усудили да мисле другачије, да не пристану на мржњу, први су проглашавани за издајнике.
Први су утишани.
Убијани.
Заборављани.
Један од њих звао се Јосип Реихл-Кир, начелник полиције у Осијеку.
Ни Србин.
Ни дужан Србима.
По националности Хрват, по пореклу дунавски Шваба, по уверењу Југословен. Али пре свега човек.
„Ја сам полицајац. Ја морам да спречим рат.“
Није то рекао за камере.
Већ на терену, ходајући међу људима. Обилазио је српска села, без пратње и оружја.
Веровао је у разум.
У оно што ратови прво убијају, људскост.
Док су други подизали барикаде, он је градио мостове.
Док су други викали, он је ћутао и ишао.
Знао је да га то може коштати.
Али није одустао.
А онда је дошао 1. јул 1991. године. На улазу у село Тенју, пред очима сабораца, хрватски полицајац Антун Гудељ испалио је шеснаест метака у Кира.
Убијен је човек који је веровао у мир.
Убијен је јер је хтео да буде мост, а не зид. Јер није пристао да буде ни са једнима, ни са другима, него са истином.
Његово убиство је прећутано.
Убица заштићен.
Његово име избрисано.
Јер Кир је подсећао.
А у времену заборава, подсећање је највећи грех.
Али ми не заборављамо.
Сећамо се јер није био једини.
Било је и других, са обе стране, који су хтели само једно: да остану људи.
И сви су платили исту цену.
И зато га не смемо заборавити.
Јер има имена која светле и кад све друго утоне у мрак.
А Кир је једно од тих.
Нека му је вечна слава и хвала.
Повест није туђа реч, не поклањајмо је другима!
ФОТО: фејсбук
