На данашњи дан почела битка на Кајмакчалану

Извор: Политика

На Кајмакчалану, тада граничној коти Србије, на данашњи дан 1916. године започела је офанзива српске војске против Бугара и Нијемаца у Првом свјетском рату, а која је коначну побједу извојевала 30. септембра.

Сјећања на страховите борбе на Кајмакчалану постала су дио националног предања и идентитета Срба због чињенице да је Бој на Кајмакчалану био прва побједа Срба на Солунском фронту, остварена огромним напором и жртвама, на висинама од преко 2.000 метара.

Преко планине Ниџе пролазила је у то вријеме јужна гранична линија, према Грчкој, отуда је побједом на Кајмакчалану започело ослобађање првих стопа окупиране Краљевине Србије, како се говорило отворена је „Капија отаџбине“.

У огорченим борбама врх планине Ниџе, Кајмакчалан, више пута је прелазио из руке у руку, да би Дринска дивизија, ојачана пуковима Дунавске дивизије, у страховитом налету коначно овладала Кајмакчаланом што је била прва побједа српске војске послије трагичног повлачења до обала Јонског и Јадранског мора током зиме 1915/1916. 

Посљедица успјешне офанзиве српске војске била је, након вишедневних тешких борби, одступање бугарских и њемачких трупа севереније и ослобађање Битоља, тада важног града Јужне Србије, 19. новембра. 

Бугари и Нијемци су на планини Ниџе били тако утврђени да је у њиховој команди владало увјерење да је тај простор неосвојив. Систем утврђења на Кајмакчалану називали су Борисов град, по бугарском монарху.

Основни циљ савезничке команде, односно српске офанзиве, било је овладавање врхом планине, висине 2.524 метра. Била је то истакнута кота која је доминирала великим дијелом фронта.

У страховито напорним, суровим борбама, прса у прса, уз велике жртве, Срби су коначно овладали врхом планине.

Бугари су притом били тако потучени да се бијег претворио у хаос који њихова команда није могла да заустави и организује. Остављена је притом велика количина опреме.

По распореду српских трупа на Солунском фронту, Прва српска армија са Моравском дивизијом, покривала је потез од Кожуфа до Кајмакчалана, док је Трећа српска армија, са Дринском дивизијом, покривала простор од Кајмакчалана до Лерина.

Боју на Кајмакчалану претходио је покушај Бугарске Прве армије, 17. августа, да са утврђених положаја на врховима запосједну јужне падине планине Ниџе, када је био нападнут лијеви бок српске Дунавске дивизије.

Тешке борбе, с циљем да се бугарски напад заустави, трајале су до 30. августа, да би 8. септембра начелник Штаба Врховне команде Српске војске Петар Бојовић, потоњи војвода, наредио Другој армији да на сваки начин запосједне потез Козјак Ниџе.

Ударне борбе трајале су од 12. до 30. септембра. Поред лоше полазне позиције Србима је успјело да 18. септембра у вечерњим сатима запосједну Кајмакчалан.

Видно ојачани и реорганизовани Бугари повратили су, већим дијелом, позиције, 26. септембра.

Потом је Трећа српска армија кренула у нови напад, када су Срби заузели Кајмакчалан 30. септембра, у 13.30, да га више на напусте. Највишом котом планине први су овладали добровољци војводе Вука.

Током наредних дана настављене су борбе за околне висове, а пошто је пала Сива стијена Бугари су одустали од даљег отпора напустивши бојиште.

Укупне жртве, великим дијелом посљедица борби прса у прса, биле су страховите. Срби су имали 4.643 погинула, а сама Дринска дивизија 3.320. Рањених је било до 30.000, а чак око 2.000 је нестало.

Запосједањем стратешки важне позиције Срби су тада остварили прву побједу на Солунском фронту, ослободивши дио окупиране отаџбине.

Краљ Александар Карађорђевић подигао је спомен капелу на Кајмакчалану, са костурницом, освећену 1928. о десетогодишњици побједе у Првом свјетском рату, на којој је оставио посвету: „Мојим див јунацима неустрашивим и вјерним, који грудима својим отворише врата слободи”.

У складу са тестаментраном жељом Арчибалда Рајса у урну смјештену у капели било је положено његово срце.

У Београду је такође тада подигнут споменик јунацима Кајмакчалана, у виду осматрачнице пренијете са Солунског фронта, смјештене на обод Пионирског, тада Дворског парка.

О стогодишњици Боја на Кајмакчалану 2016. Влада Србије реновирала је спомен капелу и костурницу, коју су бугарски окупатори девастирали 1941. године.

ФОТО: Викпедија