Јосиф Руњанин – српски композитор хрватске химне

Пише: Илија СМИЉАНИЋ

Дана 8. децембра, навршиле су се 204 године од рођења Јосифа Руњанина, српског композитора чије је дјело постало жртва историјске ироније. Рођен 1821. године у Винковцима, тада у саставу Аустријског царства, Руњанин потиче из угледне српске породице из села Руњани код Лознице. Родитељи су му били отац Игњатије и мајка Софија. Његови преци су се, попут многих Срба тога доба, селили преко Дрине, прво у Бијељину, затим у Славонију, да би коначно нашли уточиште у Срему. Занимљиво је да је православни свештеник, прота Петар Руњанин, био дјед Јосифа.

ОФИЦИР СА МУЗИЧКОМ ДУШОМ

Као официр аустријске војске, Руњанин је обједињавао војничку дисциплину са ријетким композиторским даром. Управо та комбинација родољубља и талента оставила је неизбрисив траг у музичкој историји – али не увијек онако како би сам аутор жељео.

СРПСКА МЕЛОДИЈА ЗА ТУЂУ ДОМОВИНУ

Године 1846, још као млади кадет међу Илирима у Глини, Руњанин је компоновао мелодију за пјесму „Лијепа наша домовино“ на текст Антуна Михановића. Ова композиција, створена руком православног Србина, данас одзвања као химна тзв. Републике Хрватске. Историјска подвала догодила се 1891. године на загребачкој изложби, када је покојног Руњанина мелодија проглашена симболом хрватског национализма.

Чини се да Хрвати нису имали довољно властитог стваралачког генија, па су посегли за српским. Ето ироније, народ који тако жестоко негира све српско пјева химну коју је компоновао Србин из Руњана!

„РАДО ИДЕ СРБИН У ВОЈНИКЕ“ – РОДОЉУБИВА ПЈЕСМА

За разлику од „позајмљене“ славе „Лијепе наше“, Руњанинова истински родољубива композиција остала је вјечна. Пјесма „Радо иде Србин у војнике“, на текст Васе Живковића, постала је толико утицајна да су је велики европски композитори укључили у своја дјела. Сам Пјотр Иљич Чајковски искористио ју је у чувеном „Словенском маршу“, док је Јохан Штраус Син удостојио „Српским кадрилом“. Ово су признања која говоре више од икаквих државних химни.

Јосиф Руњанин преминуо је 2. фебруара 1878. године у Новом Саду, а сахрањен је на Успенском гробљу, оставивши богато музичко стваралаштво. Његов живот и дјело савршено илуструју трагедију српског народа, кад чак ни у умјетности не могу побјећи од оних који им узимају имовину, земљу, историју, па сада и мелодије.

Нека данашњи дан буде подсјетник: док тзв. Хрвати пјевају српску химну, а Срби памте ко је заправо компоновао те ноте. Историја не заборавља, макар је неки покушавали преписати.

ФОТО: фејсбук