Војска Републике Српске није била усамљена у одбрамбено-отаџбинском рату у БиХ од 1992. до 1995. године.

Добровољци у "Белим вуковима" су, између осталих, били Никола Рибић из Канаде и Руси Александар Куликов Барон и Олег Славин Ктитаренко (десно), који је погинуо јула 1995. године у рејону Жепе.

На Градском стадиону у Бањалуци гдје домаће утакмице игра Фудбалски клуб Борац у уторак је осванула порука у част Небојше Павковића, генерала српске војске који је 1999. године у НАТО агресији на СР Југославију бранио Косово и Метохију.

На сјеверној трибини, гдје су иначе смјештене најватреније присталице црвено-плавих, популарни „Лешинари“ написано је: „Нек'је твојој мајци хвала! Генерал Павковић.“ У потпису је стајало „Лешинари“, Бањалука.

Изгледа да се и њемачки народ полако буди. У овој земљи Европске уније коју многи зову и лидером осванули су билборди на којима је писало: „Не плашимо се Путина, плашимо се вас!“

Православна црква у селу Придворица код Гацка код које је 7. јануара на Божић 1942. године извршен покољ цјелокупног српског становништва тога села.

„Има у Европи и нормалних људи. Тетоважа коју је ћириличним словима на деснoј подлактици овјековјечио Анджеј Полесинск (Andrzej Polesinski).

Хвала ти ЧОВЈЕЧЕ! На многаја љета.

На тргу у Палама постављена је табла код доњег објеката некадашњег хотела "Панорама", познатијег као "Мали дом".

Током протеклог одбрамбено-отаџбинског рата у истом су дјеловале највише институције Републике Српске и доносиле  најважније одлуке.

Зато трг и носи назив Стваралаца Републике Српске.

Гробница гдје су покопана дјеца са Козаре 1942. године. Над самом гробницом осим споменика и мале плоче са натписом „Овдје је сахрањено неколико стотине дјеце са Козаре 1942” нема других обележја.

У периоду од 10. јуна до 15. јула 1942. године на простору Козаре, у западној Босни, одвијала се Битка за Козари, борба партизана и народа против усташких и немачких снага у току Другог свјетског рата у Југославији. Посљедице офанзиве је, по усташким и њемачким документима, заробљено 68.000 људи, док је Спомен парк Козара прикупио непотпуни списак од 33.398 побијених козарачких цивила. Међу заробљенима је извршена подјела на три основне групе: за концентрационе логоре (Јасеновац, Стара Градишка и оне у Норвешкој), за присилан рад радно способни мушкарци у Њемачкој и за расељавање-сви остали, највећи дио становништва.

Само кроз дјечји логор Јастребарско, у периоду од 12. јула 1942. до 26. августа 1942. године прошло је 3.336 дјеце, највише српске, од тога више од 2.000 са Козаре. Логор је био под управом часних сестара конгрегације св. Винка Паулског. За непуних мјесец и по дана у овом логору умрло је 768 дјеце.

Парцела 142 у вријеме покопа била је ван граница Мирогоја и служила је за сахрану „иноверних”, тако да само у монографији мирогојског гробља постоји да је ту сахрањено између двјеста и четиристо страдалих дјеце са Козаре и Поткозарја у љето 1942. године. Користећи архиву гробља, као и свједочења људи, Душко Томић је у књизи „Путевима смрти козарске дјеце”, унио списак имена 862 дјеце, чија је смрт заведена у установама по Загребу.