Рубрика Историја на порталу Српско питање доноси приче, чињенице и анализе из прошлости српског народа и Балкана, како бисмо боље разумјели садашњост и будућност.
Пише: Јереj Владислав ВУЧАНОВИЋ Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи свjедок покоља коjи су извршиле усташе над становништвом села Паланчишта и Горњи Јеловац, 22. и 23. октобра 1942. године. У покољу jе убиjено 650 људи, махом жена и дjеце, а Дара jе своjим очима видjела масакр над око 300…
Прича о томе како син негира борбу свога ћаће, која је дошла до мене – на реду сам! Пише: Славко БАСАРА Ко је срушио Вучића? Студенти или „студенти“. Који? Чији? Или га је срушило изнутра оно што није признао сам себи док је био на власти? Или није смио (?), а ни могао? Елем, послије…
Пише: Иван ВУЧКОВИЋ Данас 21. октобра 1941. године у Шумарицама код Крагујевца Немци су стрељали неколико хиљада Срба, међу којима су били и ђаци Крагујевачке гимназије. У документацији Спомен-музеја „21. октобар“ сачуване су 42 поруке стрељаних. Њих су у последњим часовима, на комадима папира, исцепаним новинама или полеђини фотографија, својим најмилијима писали Крагујевчани који су…
Пише: Српскопитање Да ли сте знали ове чињенице о Првом свјетском рату (1914-1918)? – да је на територији Аустроугарске живјело преко 5 милиона православних Срба што је половина тадашњег српског етничког корпуса. – да је пред сам почетак Првог свјетског рата убијен митрополит карловачки Лукијан Богдановић као главни вјерски вођа читавог српског народа (одрубљена му…
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ На данашњи дан, 17. октобра 1915. године, у јеку Првог свјетског рата, након званичног ступања Бугарске у рат на страни Централних сила и мучког напада са леђа на Краљевину Србију, започело је формирање једног од најзлогласнијих казамата за Србе – логора Сливен на истоку Бугарске. Сливен је био само једна карика у…
Пише: Јован ШКРБИЋ Четири и по године заробљеништва, глад, батине и повратак кући човјека којег млађи син није ни запамтио као оца. Када је Љубомир Рађевић 1941. године одведен у заробљеништво, његов млађи син Бранко био је још беба. Четири и по године касније, када се исцрпљени отац вратио кући, дјечак га није препознао, већ…
Пише: Српскопитање Прије 35 година, у Скупштини БиХ, Радован Караџић упозоравао је бошњачке политичаре куда би могла одвести политика једностраног осамостаљивања Босне и Херцеговине, у тренутку када је рат у Хрватској већ био стварност. Говорио је о опасности од грађанског рата и страдања народа, али његова упозорења тада нису довела до промјене политичког курса. То…
Извор: Vesti.online Ратна застава коју су грађани француског Тулона поклонили српским војницима током Великог рата стигла је из Канаде на Зејтинлик, српско војничко гробље у Солуну. Младен Радаковић, Сомборац који живи у Канади, предао ју је тамошњем музеју у трајно власништво током обележавања 108. годишњице пробоја Солунског фронта. Тробојка је била намењена 6. пешадијском пуку…
Пише: Српскопитање Најтемељнија операција расрбљавања Срба после Другог светског рата изведена је на територији бивше југословенске републике Македоније. Ишчитавањем најстаријих списа о насељима и пореклу становништва српског народа, насталих у другој половини 19. и првој половини 20. века и поређењем са оним написаним после Другог светског рата, можемо сазнати на који начин је обављано расрбљавање…
Завјештање подвижника из Времена Страдања Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ У најмрачнијим данима окупације 1943. године, у Београду су се кроз један документ укрстиле судбине двије значајне историјске личности – најодликованије жене Првог свјетског рата, Милунке Савић, и генерала Милана Недића. Док је народ проживљавао тешке дане под окупацијом, Милунка Савић није жељела да остане нити посматрач…
