Генерале, хвала ти за све
Пише: Владимир ВУКОВИЋ/Политика
Генерале,
Данас ти се Србија обраћа, твој народ — онај којем си служио без интереса, без калкулације, срцем и са вером једног војника.
Тихо си отишао, како само велики одлазе – без речи, али са тежином која остаје у народу као ехо. И док твоје тело почива под српским небом, ми осећамо да твоја душа није отишла далеко. Она је у сваком војнику који стоји усправно, у сваком човеку који зна шта значи заклетва, у свакој мајци која је изгубила сина у одбрани отаџбине.
Хвала ти, генерале, што си нас научио да се љубав према земљи не мери победама, већ жртвом. Хвала ти што си нам дао пример да војник није онај који носи оружје, већ онај који носи част.
Твоје име није само део историје — оно је део српског бића. Памтићемо те као команданта који је у најтежим данима остао постојан и прибран, као човека који је предводио своје војнике неустрашиво и са вером.
На Косову и Метохији, у данима када је над Србијом горело небо а земља пржена, ти ниси узмакао. Под твојом командом, хиљаде српских војника браниле су светиње, домове и гробове својих предака. Многи од њих нису се вратили.
Али сада, када им се придружујеш, знамо да ће те први поздравити — постројени у Небеској Србији, под заставом коју сте заједно бранили. И док им будеш прилазио, они ће ти мирно поднети рапорт: „Генерале, задатак извршен. Србија је одбрањена.“
Генерале, носио си крст тежи од сваког ордена. Када су те осудили и одвели далеко од своје земље, ниси проклео ни људе, ни време. Ниси се правдао, ниси тражио милост. Ћутао си као војник и трпео као мученик.
У хладним зидовима финског затвора остао си исти — достојанствен, поносан, непоколебљив. Ниједна неправда није могла да те скрши, јер си веровао да је истина спора, да ће доћи и да се последњи суд не држи у Хагу, већ пред Богом.
Хвала ти што си нас научио да се величина човека не мери положајем, већ снагом душе. Твоја тишина била је гласнија од сваке речи, твоја трпељивост дубља од сваке жалбе.
У септембру си се, тешко болестан, вратио у Србију. Вратио си се у своју земљу, међу своје људе, да последње дане проведеш под небом и у држави коју си бранио. Није то био случајан повратак — то је био благослов за све што си у животу урадио.
Господ је дозволио да последњи дах издахнеш тамо где си највише припадао. И у томе има правде, да војник који је целог живота бранио земљу, у њој и почине.
Данас Србија ћути. Али то није празно ћутање — то је тишина поштовања. Твој народ зна. Твоји саборци памте. Твоја војска не заборавља. Твоје име ће се спомињати не у говорима, већ у молитвама. Јер ти си био више од генерала — био си завештање свог рода.
Генерале, стани сада међу своје јунаке. Они те чекају — сви који су пали на Кошарама, Паштрику, у Ђаковици, у Призрену. Сви ће ти поново стати у строј. А ти ћеш им, као некада, мирно рећи: „Браћо, слободни смо.“
Нека ти Господ подари мир у Царству небеском, међу онима који су живот свој положили за отаџбину и ближње. Нека ти српска земља буде лака као молитва, а небо широко као твоја душа.
Хвала ти, генерале, за сваку битку, за сваку жртву, за тишину у којој си чувао част Србије. Твој народ те неће заборавити — јер заборав је издаја, а Србија издају не познаје.
Почивај у миру, војниче Христов.
Нека ти је вечна слава и хвала.
ФОТО: Политика
