Како је направљен увод за проглашење Републике Срппске
Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ
„Морам да се захвалим свима који су дали ову иницијативу и нашли пут до њене реализације у тренутку општег безнађа, капитулације и немоћи главних ослонаца интегритета и суверенитета Југославије.“, рекао је београдски универзитетски професор Драго Пантић, који је био један од учесника и говорника на скупу. Тај његов говор је најпрецизније осликавао тадашње стање у земљи.
Ујутру, 3. јануара 1992. године, дошао сам у Скупштину Југославије. Чим сам ушао у зграду, људи из протокола су ме отпратили до просторије у којој су били чланови Савезног предсједништва и чланови Савезне владе. Поздравио сам се са свима. Након петнаестак минута кренули смо у Велику салу. Ушао сам први, а чланови Предсједништва и Владе су ушли за мном. Између улаза у салу и говорнице било је неколико десетина новинара, фоторепортера и камермана разних телевизија. Сала је била препуна учесника скупа.
Задовољан оним што видим, пришао сам говорници и рекао реченицу коју су сутрадан објавили скоро сви медији: „Ово није борба за власт, ово је борба за државу мир и демократију!“
Током цијелог дана ређали су се говорници. Дошли су из разних дијелова Србије, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе и Републике Српске Крајине. Није било представника словеначких политичких странака, ни хрватских политичких странака, а ни муслиманских политичких странака.
Схватио сам да се десио вјероватно највећи вишестраначки скуп у историји нашег народа. То сам и прижељкивао, претходних дана. Телевизија Србије директно је преносила скуп.
Око 19 часова, одлучио сам да кренем са реализацијом плана којег сам смислио претходне вечери. Прозвао сам предсједника Српске демократске Странке БиХ за говорницу. Није био на реду, али сам међу гомилом пријава пронашао његову, желећи да послије његове дискусије закључим скуп и позовем учеснике на потписивање документа. Погледао је изненађено у мом правцу, знајући да није на реду за дискусију, али се брзо снашао и изашао за говорницу.
Био сам врло задовољан његовом дискусијом. Сматрајући је апсолутно прикладном за завршетак тог политичког дана, окончао сам скуп у Скупштини Југославије.
У авиону 3/4. јануар, те 1992. године, врло задовољни бројем потписника, разговарали смо о нашем сљедећем потезу: новом документу којим ће Срби из БиХ реализовати оно што нам је дозвољавао Устав Југославије, а то је да, као дио сувереног народа, останемо у савезној држави, заједно са својом браћом.
РЕПУБЛИКА СЕ НАЛАЗИ У САСТАВУ САВЕЗНЕ ДРЖАВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Петог јануара 1992. године радило се на материјалу у којем је, између осталог, писало: „У намјери да допринесе реконструисању Југославије као добровољне заједнице, засноване на суверености и равноправности народа и република… Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини доноси Декларацију о проглашењу Републике српског народа у Босни и Херцеговини. Република се налази у саставу савезне државе Југославије као њена федерална јединица.“
Наведене реченице су из нацрта документа који ће за четири дана, тог јануара 1992. године, званично постати Декларација о проглашењу Републике Српског народа БиХ.
Политички скуп и сједница Скупштине српског народа БиХ заказани су за 9. јануар, у Конгресној дворани сарајевског Хотела „Холидеј ин“. На скуп су позвани представници Српске демократске странке из свих крајева Босне и Херцеговине, посланици Скупштине српског народа, а ја сам формирао делегацију Демократске странке федералиста (садашњи Патриоти Српске). Обавезама, које смо преузели 3. јануара у Скупштини Југославије, и овјерили својим потписима, озбиљно смо се посветили и завршили све припремне послове.
Пред нама су били Бадњи дан и Божић.
ФОТО: фејсбук
