“Крвави Никољдан“ у Јошаници – злочинци тзв. Армије БиХ убијали редом, од девојчица до стараца

Извор: РТ Балкан

На Никољдан 1992. године, припадници тзв. Армије БиХ убили су у небрањеном селу у источној Босни 56 мештана Срба, углавном жена, деце и стараца, најмлађа жртва имала једва две, најстарија 90 година

Гробље у Братунцу, илустрација

Гробље у Братунцу, илустрација Photo by Marco Di Lauro

На Никољдан 1992, припадници тзв. Армије БиХ починили су у селу Јошаница код Фоче један од најтежих ратних злочина у последњем рату на подручју Источне Босне. У ретко виђеном изливу мржње и бестијалности масакрирали су 56 мештана, углавном жена, деце и стараца, Срба из овог села, док су се на Никољдан ујутру спремали за крсну славу, да ломе колач и носе жито у цркву.

Доступна сведочења говоре да је наредба јединицама које су се на Никољдан у зору упутиле ка Јошаници била – „Идите у Јошаницу, ни дете у бешици не смете оставити живо“.

Зна се и да је више од 600 наоружаних војника који су кренули на село предводио Заим Имамовић који је три године касније, крајем рата, погинуо. На Дујмовским брдима крај Сарајева подигнут му је споменик, као јунаку, одликован је постхумно „Златним љиљанима“, једна касарна у Пазарићу носи име по њему.

Напад на мирно село убрзо се претворио у масакр недужних, за пар сати са карте је избрисано 18 засеока Јошанице. Они који су затечени у селу побијени су, куће и штале, помоћни објекти су попаљени, ни камен на камену није остао. Једном мештанину нападачи су главу одсекли моторном тестером, други су на најстрашније начине убијани хладним оружјем, многе жртве изгореле су у својим кућама.

Међу 56 убијених мештана  била је 21 жена, троје деце млађе од 11 година. Данка Тановић имала је само две, Дражен Вишњић седам година, његова сестра Драгана 10. Истог дана убијени су Драженови и Драганини мајка Олга (31), отац Драгољуб (39), стриц Милан (33), бака Зорка (64) и деда Вукадин Вишњић (64). Међу убијенима били су и Данкини мајка, бака, прабаба, тетка и ујак.

Раду Пљеваљчевићу који је тог дана убијен било је 90 година.

У Јошаници је на Никољдан 1992. убијено 16 Вишњића, деветоро чланова фамилије Кулић, по пет у фамилијама Грујичић и Благојевић, затим четворо Давидовића, по троје Јегдића, Пљеваљчића и Стојановића, двоје Мићевића и Ивановића, те по један члан из породица Шкипина, Стевановић, Јагодић и Тановић.

Клање и силовања у селу трајали су неколико сати док су догоревале куће мештана. Још десетак људи је рањено, најгоре су прошли они мештани који су, надајући се да ће извући живе главе, бежали према Јошаничкој реци. Тамо су их чекале заседе.

Медицински техничар у пензији Славко Ђорђевић новинарима је посведочио да су његовог зета секли ножем.

„Од стопала до глутеуса неколико резова мишића су направили, а разбили су му чело, шаке и стопала да не би могао да бежи. Разбијали су неким предметима лобање и секли преко лица и носа, одсецали уши“, испричао је Ђорђевић, те наставио: „Направили су ужасан масакр. Разбијане су лобање, две девојчице. Ево видите каква је девојчица њој су разбили лобању и када сам руком покушао да јој подигнем главу да сликамо остао ми је део мозга на руци, значи тежак злочин.“

ФОТО: фејсбук