Курти пресвлачи злочинце ОВК у холивудској режији

Пише: Дејан НОВАКОВИЋ/Политика

Албански медији на Косову и Метохији објавили су вест да ће неколико познатих холивудских глумаца играти у филму о наводном масакру у Рачку. Вест је објавио продуцент са КиМ Фитим Краснићи, наводећи да ће сценарио бити заснован на „истинитој” и надасве тужној причи његовог оца. Улогу ове жртве – „великосрпског национализма, мучења, геноцида и других злочина против човечности” – преузеће, како је најавио, Роберт де Ниро.

Оружани сукоб српске полиције и албанских терориста у селу Рачак, уз креативно тумачење догађаја тадашњег шефа Косовске верификационе мисије ОЕБС-а Вилијама Вокера, постао је непосредни повод за НАТО агресију на СР Југославију. Интензивна медијска кампања током које су терористи постали невини цивили, махом жене и деца, наметнула је јавности на Западу став о Србима као злочинцима. Улога по којој су претходно, на другим фронтовима широм бивше СФРЈ, постали већ препознатљиви, није их ни овај пут заобишла.

Није помогло ни то што се кроз извештаје више истражних комисија није могло доказати да се ради о масакру над цивилима. Према сведочењима судије Данице Максимовић којој је три дана био онемогућен улаз у село, пронађено оружје, војне униформе и сви докази да се ради о терористичкој групи, снимљени камерама иностраних новинарских екипа, напрасно су нестајали. Истражни тим из Финске предвођен Хеленом Рентом сложио се са резултатима обдукције, али је она одбила да га потпише, да би по повратку у Приштину посведочила да се ради о злочину против човечности. Готово десет година касније, Хелена Ранта у својој аутобиографској књизи признаје да је извештај писала под притиском Вилијама Вокера који јој је сугерисао да случај представи као српски злочин. За то време, њен налогодавац већ је добио свој споменик у Приштини, Албанци независност под покровитељством предводника НАТО агресије, а закаснела правда, која по правилу постаје неправда, никада није ни дошла.

Политички филозоф Драгољуб Којчић каже за наш лист да Албанци већ четрдесет година веома озбиљно схватају популарне медије, филм, па и музику, а показало се да чак и на избору за мис света њихова кандидаткиња здушно учествује у националној пропаганди, гестикулирајући рукама симбол орла на грудима. Како каже, албански утицај је много шири и, поред модерне забаве, обухвата политичку сферу. „Албанци су успели да утичу на јавност, на различите начине, између осталог и финансирањем кандидата за проминенте функције на Западу. Зохран Мамдани, новоизабрани градоначелник Њујорка, у знак захвалности за ту подршку, међу својим првим потезима отишао је код тамошњих Албанаца и изразио захвалност”, каже Којчић.

Када је реч о филмској индустрији, Којчић истиче да ниједан холивудски филм није на објективан начин третирао питање историјских и политичких заплета на нашим просторима. „Треба ли да подсећамо на Анџелину Џоли у филму ’У земљи крви и меда’ или Кевина Спејсија у промовисању Фрање Туђмана и његовог политичког легата. Не изненађује да албанска страна покушава да примени исти рецепт на случају Рачак”, упозорава Којчић.

На питање зашто је Рачак толико важан, Којчић каже да је то најспорнија тачка у историјској фактографији. „Фински патолог Хелена Ранта одавно је објаснила да случај Рачак представља чисту манипулацију, насталу пресвлачењем лешева припадника ОВК у цивилна одела по налогу Вилијама Вокера. Албанци су свесни неодрживости случаја Рачак као повода за бомбардовање СР Југославије и сада покушавају регресивним манипулацијама, фалсификују истину”, појашњава Којчић.

Како каже, уколико је тачно да ће Роберт де Ниро имати улогу у таквом филму, онда му то свакако не служи на част, као ни својевремено Џону Траволти. „Међутим, прави проблем је успаваност Срба који верују да ће истина сама по себи тријумфовати и заборављају да се светско јавно мњење увек опредељује на основу онога што му медијска пропаганда подмеће. Између осталог, српска дијаспора, али и дипломатска представништва би морала да изађу из бирократских оквира и да се инвентивно и агресивно окрену промоцији српских националних интереса, поготово што ми не морамо ништа да фабрикујемо, већ је истина на нашој страни”, рекао је Којчић.

Аналитичар Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност каже да би вест о улози Роберта де Нира у таквом пројекту требало узети са резервом. „Не можемо поуздано знати да ли је то тачно, али не би требало да се изненадимо ни уколико јесте. Албанци своју кампању у сврху промоције лажне државе Косово спроводе већ деценијама и наставиће у наредном периоду. Поп култура и филмска уметност имају у томе значајну улогу као и научни и медијски кругови. Ово је једно од средстава у тој кампањи”, каже Граовац додајући да је тема Рачка изузетно осетљива јер је била окидач за бомбардовање.

„Центар за друштвену стабилност снимио је један филм посвећен разоткривању афере Рачак, где се јасно види да је то била конструисана прича. Уколико се не варам, и на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу прича о Рачку је проказана као лажна”, рекао је Граовац.

Истиче да је за Албанце важно да очувају наратив о исправности и оправданости њихове борбе. „Ово је још једно од средстава којима покушавају да дезавуишу истину. Не можемо занемарити чињеницу да популарни медији имају посебан значај и да оно што се кроз њих представља јавности неретко почиње да се тумачи као истина зато што највећи број људи такве информације не проверава нити анализира даље, тражећи чињенице. На тај начин се утиче на шире јавно мњење западних земаља са наративом о Србима као негативцима и Албанцима, Хрватима или Бошњацима као позитивцима како би се ставио печат на догађаје из деведесетих, управо онако како је то већ конструисано – поделом на црно и бело”, рекао је Граовац.

Наводи да се овакве кампање могу тумачити и као надовезивање на Хашки трибунал који судским путем дефинише поменуте догађаје, осуђујући искључиво Србе и ослобађајући све остале. „Тако се и у поп култури учвршћује наводна истина за ширу популацију”, поручио је он.

ФОТО: ЕПА