Операција „Штит 94“ – Бихаћ је пао!

Пише: српскопитање

На данашњи дан, 29. октобра 1994. године, Војска Републике Српске је отпочела војну операцију под кодним називом „Штит ’94“ – контраофанзива на Бихаћ.

Након што су муслиманске снаге 5. корпуса тзв. АрБиХ из заштићене зоне „Бихаћ“ покренуле нападну операцију (кодни назив „Грмеч 94“), и том приликом окупирале дио српских територија јужно од Бихаћа, по наредби Врховног савјета одбране Републике Српске, генерал Манојло Миловановић добија задатак да врати окупирану територију и сломи тзв. 5. корпус АрБиХ.

У силовитој контраофанзиви ВРС је ослободила окупиране територије и ушла у Бихаћ. Борци Војске Републике Српске су се налазили на 100 метара од бихаћке болнице, али онда је на сцену ступила политика, а тзв. Међународна заједница се сјетила да је Бихаћ заштићена зона под заштитом УН…

Операција Штит 94 је кодни назив за операцију Војске Републике Српске у јесен 1994. године, у Босанској Крајини, чији је циљ био ослобађање територија Републике Српске заузетих од стране Армија Републике Босне и Херцеговине. Операција се завршила одлучујућом српском победом и започела другу фазу, Операцију Паук.

Оценивши да су снаге 2. крајишког корпуса у неповољном оперативном и стратегијском положају, Атиф Дудаковић, командант 5. корпуса тзв. АРБиХ, наредио је 25. октобра отпочињање операције „Грмеч 94“. Циљ операције је био да се снаге 2. крајишког корпуса одбаце до границе где би артиљерија 2. крајишког корпуса била у немогућности да стави под надзор веће градове под контролом 5. корпуса тзв. АРБиХ (Бихаћ, Цазин итд.). Како су јединице тзв. АРБиХ у првом дану операције озбиљно уздрмале линије 2. крајишког корпуса, команда 5. корпуса наређује општи напад, овог пута желећи да се, на југу, преко Купреса споји са 7. корпусом тзв. АРБиХ, а на истоку, преко Босанске Крупе, изађе на реку Сану. До 31. октобра, Дудаковићеве јединице освојиле су скоро 250 km²; на југу, 5. корпус је заузео Кулен Вакуф.

Упркос великом успеху, корпус се сусрео са две, како ће се показати, одлучујуће препреке: Босанска Крупа је све време одолевала нападима тзв. АРБиХ, док је Мали Радић заузет тек 29. октобра (3. петровачка лака пјешадијска бригада, успевши да се организовано повуче са предњих положаја, задржава 5. корпус). Босанску Крупу је, готово сама, бранила 11. крупска лака пјешадијска бригада до 29. октобра, када су јединице тзв. АРБиХ успешно форсирале Уну. Међутим, управо тог дана стижу прва појачања 2.КК. Генерал-мајор Рајко Балаћ, на челу батаљона младих регрута и са по једним придруженим батаљоном из 43. мтбр и 6. санске лпбр, 30. октобра одбацује јединице АРБиХ из Босанке Крупе, истовремено угрожавајући њихову комуникацију са Бихаћем, са севера.

Ваздушну подршку ВРС током трајања операције „Штит“ пружао је РВ и ПВО ВРС.

По наредби Врховног савета одбране РС, ген. Манојло Миловановић добија задатак да ослободи заузету територију и скрши моћ 5. корпуса тзв. АРБиХ. Још током трајања операције „Грмеч 94“, ген. Миловановић наређује корпусима ВРС да издвоје јединице за формирање три бригаде које би предводиле контранапад. Како је људство ових бригада долазило из више корпуса, ген. Миловановић одлучује да их назове 1. српска, 2. српска и 3. српска бригада. С обзиром да су бригаде 2. крајишког корпуса биле, мада угруване, и даље способне за борбу, ген. Миловановић формира три тактичке групе. Свака тактичка група је имала по једну српску бригаду, две бригаде из 2. крајишког корпуса, као и низ мањих јединица (током каснијих деловања биће формирана и четврта тактичка група од 11. крупске лаке пјешадијске бригаде и 1. новиградске пјешадијске бригаде).

Осим тактичких група, у контраофанзиви су учествовали и 6. (Бања Лука) и 7. (Приједор) одред Специјалне бригаде полиције, један оклопни батаљон 1. крајишког корпуса, Студентска бригада (од 4. новембра), као и елементи 65. заштитног пука. Операција је почела 4. новембра, а завршена је 20. новембра када је непријатељ враћен на почетне положаје, а сам град Бихаћ стављен у полуокружење.

ФОТО: фејсбук