Пророчански говор Слободана Милошевића 2. октобра 2000. године (видео)

Пише: српскопитање

Три дана прије насилништва на улицама Београда, варварског рушења престонице свих Срба, паљења Савезне скупштине, када се у нередима и демонстрацијама нашло много слупаних глава и крви, предсједник СР Југославије Слободан Милошевић се обратио грађанима говором који су многи касније назвали пророчанским.

Ево шта је предсједник Милошевић 2. октобра 2000. године рекао:

“Успостављању власти коју подржава, односно коју инсталира заједница земаља окупљених у НАТО алијанси Југославија би неизбежно постала земља чија би се територија брзо распарчала.

Косово би било прва жртва.

Његов садашњи статус би се прогласио за легалан и дефинитиван!

То је први део Србије са којим би она морала да се опрости не изражавајући чак, при том, ни наду да ће јој тај део њене земље једном моћи да буде враћен.

Што се Црне Горе тиче њена судбина би била препуштена мафији чија би правила игре грађани требало добро да знају. Свака недисциплина, а поготово свако противљење интересима мафије ставља вас на листу за одстрел која искључује право на свако помиловање!

Велика подела на већину сиромашних и мањину богатих то је слика Источне Европе већ неколико година, и њу сви можемо да видимо.

Та слика не би мимоишла ни нас.

Јавна и друштвена својина би се брзо трансформисала у приватну, али власници те својине, из досадашњег искуства наших сусједа би по правилу били странци.

Мали изузеци би били искључиво они који би право на власништво куповали лојалношћу и покорношћу, која их измешта из сфере елементарног и националног и људског достојанства.

Један од битних задатака маринетске власти у свакој земљи, па и у нашој, ако бисмо је имали јесте губљење идентитета. Земље којима се командује с поља релативно се брзо растају са својом историјом, са својом прошлошћу, са својом традицијом, са својим националним симболима, са својим навикама, често и са сопственим књижевним језиком.

Невидљива на првуи поглед, али веома ефикасна и немилосрдна селекција националног идентитета свела би га на нешто националних јела, на по неку песму и коло, имена националних хероја наденута прехамбеним производима и козметичким средствима.

Једна заиста од несумњивих последица запоседања територије неке земље од стране великих сила у 20. веку је поништавање идентитета народа који у тој земљи живи. Из искуства других земаља види се да народ једва да је у стању да прати брзину којом почиње да употребљава туђи језик, као свој, да се идентификује са туђим историјским личностима, заборављајући своје, да познаје боље књижевност свог окупатора од своје књижевности, да глорификује туђу историју често се ругајући својој. Да личи на друге уместо на себе!

Губљење националног идентитета је највећи пораз једне нације, а то се не може избећи у савременом облику колонизације.

Осим тога, тај нови облик колонизације искључује већ по својој природи сваки услов за изражавање мишљења, испољавање воље, а поготово искључује могућност за стваралаштво било које врсте.

Неслободне земље укидају право грађана који у њеима живе да слободно изразе своје мишљење, јер би се то мишљење би се, пре свега, сукобило са неслободом.

Отуда је тортура над мишљењем најдоследнији и најнеопходнији облик тортуре у земљи која је изгубила слободу. А у испољавању воље, разуме се, тек о томе нема ни говора. Манифестовање воље је допуштено само у виду фарсе, испољавају га само скутоноше страних газда.

А њихова симулација слободне воље служи као покриће окупатору да је успоставио демократију у чије име је и запосео територију туђе земље.

Грађани могу да ми верују и не морају да ми верују. Моја је жеља да се у моја упозорења не увере касно!”

Са данашњег становишта то и јесте био пророчански говор. Или је предсједник Милошевић заиста све унапријед знао? И то да је он главна, посљедња баријера за све то!? Као што је у Либији био генерал Моамер Ел Гадафи.

Иако је по оцу и мајци био Црногорац, предсједник Слободан Милошевић се изјашњавао као Србин.

ФОТО: фејсбук