Сјећање на новинара Ђуру Славуја
Пише: Вељко ОСТОЈИЋ
Док чекам да ми се књиге одштампају и укориче у штампарији постављам један текст из те књиге о човјеку који је морао бити записан у времену. Новинар Ђуро Славуј.
Ђуро Славуј, син Јандрије и Зорке, рођен је 24. децембра 1962. године у Гвозданском, општина Двор на Уни. Осмогодишњу школу и гимназију завршио је у Двору на Уни. Био је одличан ученик. Студирао је историју и географију на Филозофском факултету у Загребу. За вријеме рата у Крајини (1991-1995) радио је као новинар и уредник на српском радију у Двору. Након „Олује“ избјегао је на Косово и запослио се на Радио Приштини гдје је наставио са радом у новинарству. Брзо је стекао репутацију доброг и вриједног новинара који се лако сналазио у тим тешким временима.
Приликом одласка на радни задатак у манастир Св. Врачеви у Зочишту, са колегом Ранком Перанићем, на путу Велика Хоча – Зочиште отели су их шиптарски терористи (ОВК) и ту им се губи сваки траг (21. августа 1998).
До данас није позната њихова судбина. Они су били прве жртве међу новинарима у наступајућем рату на Косову. Плоча са натписом и њиховим именима, коју су поставила удружења новинара из Србије и Косова, на мјесту гдје су задњи пут виђени, већ неколико пута је уништена или оскрнављена. Са Ђуром сам био неколико дана прије него што је заробљен радећи свој посао као новинар. Био ми је пријатељи и брат, прави Банијац са срцем и душом. Његовој доброти није било краја. Иако је прошло толико година од тога дана, као да је било јуче када су га заробили и када се од њега губи сваки траг.
Један диван човјек који је заувијек остао у срцима многих Банијаца…
ФОТО: фејсбук
