Удари на Унмик опасни за Србе и Резолуцију 1244
Иницијатива за укидање мисија УН ће имати исту судбину као и она пре ње, Русија и Кина то не би дозволиле, статусно питање КиМ се не може решити без Савета безбедности, каже Зоран Миливојевић
Пише: Дејан СПАЛОВИЋ/Политика
Присуство Унмика на Косову и Метохији је превазиђено. У овај позив на укидање присуства мисије Уједињених нација на Космету могли би да се сажму ставови Америке и Велике Британије, као и привремених приштинских институција. Уз Србију, Русија и Кина јасно одговарају да је наставак мандата Унмика неопходан, уз поштовање територијалног интегритета и суверенитета наше државе. На тај начин текла је и недавна расправа на седници Савета безбедности УН о ситуацији на КиМ, а слични тонови чули су се и у претходним дискусијама у СБ по овом питању.
Упркос томе што је улога Унмика током година смањивана, оно што су његови приоритети, а то је унапређење безбедности, стабилности и поштовање људских права на Косову, ипак нису изгубили на значају, нарочито ако се има у виду ситуација на терену и понашање Приштине. Уз све мане, Унмик је брана додатној самовољи приштинских институција, па би његово укидање било штетно по Србе, који су већ изложени огромном притиску. Задатак ове мисије да води рачуна о невећинским заједницама, њиховој безбедности, питању демократије, владавине права… А када се сагледа све што се данас дешава на Космету, јасан је разлог зашто се Србија на тако јасан начин, на свакој седници СБ УН, залаже за останак Умника и зашто је неопходно да то настави да чини.
Ако би захтев за укидање ове мисије, који су у СБ УН упутили Сједињене Државе и Велика Британија, био испуњен, то би фактички значило да се из расправе искључују Уједињене нације, а то би само ишло у корист тзв. државности „Косова”. Пошто је једнострано проглашена независност нелегална, онда је потребно уклонити непријатне сведоке, а Унмик је баш такав и сведочи свему ономе што се дешава противно међународном праву. Уколико би до тога дошло, више не би било потребе да се о томе разговара под сводовима на Ист Риверу и Србија би била доведена пред свршен чин да призна једнострану и противправну независност Космета.
Суштина је да се отвори дебата о Резолуцији 1244 у СБ јер Унмик делује у складу са том резолуцијом и одлуком СБ да је Косово у надлежности Уједињених нација као протекторат. Дакле, привремену пуну власт на КиМ контролишу Уједињене нације, при чему је суверенитет и територијални интегритет Србије неспоран. Упркос томе, на последњој седници СБ УН, на којој је представљен нови шестомесечни извештај Мисије УН на Косову, још једном су се могли чути позиви на гашење те мисије. Званично, захтев је поднела Велика Британија, док су јој се придружиле САД, наводећи финансијске разлоге, односно трошкове Унмика.
На гашење ове мисије, на последњој седници СБ УН, најпре је позвала тзв. косовска министарка спољних послова Доника Гервала Шварц, која је рекла да та мисија губи кредибилитет као агенција УН и да не представља реалну слику развоја на Косову. Казала је да Унмик више не врши улогу због које је дошао и заварава СБ, оптужујући мисију светске организације за погрешну интерпретацију низа судских процеса. Осим ње, сада већ традиционално на гашење Унмика позвали су и амбасадори САД и Велике Британије, али са нешто другачијим оценама него што је она из Приштине.
Америка сматра да је најбоље решење постепено укидање Унмика тиме што би се будуће седнице СБ УН о Косову затвориле за јавност и одржавале на годину дана, уместо на шест месеци. Уз то се отворено залажу да Унмик почне да пребацује овлашћења на друге агенције УН које су, како кажу, адекватније за те послове и да процес укидања мисије треба да буде постепен. Нова америчка администрација сматра да је Унмик одавно превазишао првобитни мандат и да се САД залажу за смањење непотребних трошкова у међународним организацијама. Као један од главних разлога за њено укидање наводе да та мисија без мировних снага чак 81 одсто свог буџета издваја на плате запослених. Са друге стране, представница Лондона Барбара Вудварт рекла је да је ситуација на терену непрепознатљива у односу на 1999. годину те да због тога треба размишљати о укидању мисије.
Остале велике силе, сталне чланице СБ, поздравиле су рад Унмика, а уз њих је и Србија подржала пуно ангажовање те мисије. Тако је шеф српске дипломатије Марко Ђурић истакао потребу да Мисија настави да потпуно спроводи свој мандат у складу са Резолуцијом СБ УН 1244, која представља темељни правни оквир за очување мира и стабилности у јужној српској покрајини. Нагласио је да су Уједињене нације најзначајнија међународна организација када је реч о очувању територијалног интегритета и суверенитета Републике Србије и навео да наша земља придаје изузетну важност деловању ове организације. Поручио је да је за Србију од посебног значаја да се очува континуитет и динамика ових седница у отвореном формату, како би међународна јавност била објективно информисана о стању на терену и свим изазовима са којима се суочава српско становништво на Косову и Метохији.
Стални представник Русије у Уједињеним нацијама Василиј Небензја истакао је на истој седници СБ УН да извештај о раду Унмика јасно одражава тренд ка значајном погоршавању кризе на Космету, а главни разлози су остали непромењени и укључују политику мржње Приштине према српској заједници и њену жељу да наметне потпуну контролу над севером покрајине у дослуху са бројним западним земљама. Изразивши озбиљну забринутост најновијих потеза Приштине на северу АП КиМ и уз позив на хитан прекид једностраних акција, кинески представник је позвао да се настави присуство Унмика на терену. Пекинг је поновио свој став да подржава решавање питања Косова кроз дијалог и у складу са Резолуцијом 1244, уз пуно поштовање суверенитета и територијалног интегритета Србије.
Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да то што је на последњој седници СБ УН изнео амерички представник није ништа ново. За „Политику” подсећа да се Велика Британија за тако нешто залаже последње три године и да је Вашингтон то подржавао. Указује да постоји мала разлика када су те две државе у питању, Лондон то тражи зато што мисли да косовскометохијско питање треба дефинитивно затворити и то траже, како наводи, из искључиво, антисрпских разлога.
„Циљ је да се потврди тзв. косовска државност и елиминише Резолуција 1244 јер би повлачење Унмика то значило. То је покушај да се државност тзв. Косова верификује у Уједињеним нацијама. Када је пак реч о америчкој страни, много је интересантније њихово образложење које сада има сасвим други карактер. То јесте у политичкој основи, али има један други карактер. То је отворено незадовољство САД радом УН, а и политика америчке администрације није наклоњена мултилатерализму. Други разлог су трошкови, јер администрација Доналда Трампа сматра да су то бачени новци. Али има ту политичку тежину иако то америчко образложење не може да се квалификује као искључиво политичко и антисрпско. Оно има неке мотиве које сада нова америчка администрација пројектује према свима међународним организацијама и телима”, каже Миливојевић, додајући да је то нови, типичан Трампов принцип, где су финансије у првом плану и његов прилаз глобалним односима.
Упркос свему томе, Миливојевић каже да то ипак није ништа ново и ништа што би могло да забрине више него што је то био случај и прошли пут. „Моје мишљење је да то нема никакве шансе, а ја у томе препознајем политички став, јер би то значило и укидање Резолуције 1244 или њену промену. Ова иницијатива ће имати исту судбину као и она пре ње јер Русија и Кина тако нешто не би дозволиле”, навео је Миливојевић. Додаје да се статусно питање Косова и Метохије дефинитивно не може решити без Савета безбедности. „Глобалне околности су се промениле и то најбоље показује став Француске. Они наводе да Унмик треба да остане све дотле док је то потребно да буде, а не како то неки центри у свету желе. За такву иницијативу они немају већину не само у Савету безбедности, већ ни у Уједињеним нацијама. Та ствар остаје отворена и остаје као покушај Британије која има подршку неких других држава које нису у СБ УН, ту мислим пре свега на Немачку, са захтевом да се поништи Резолуција 1244. Склањањем Унмика нестаје и резолуција”, наводи Миливојевић.
Једнострано проглашење независности Косова већ је само по себи донело последице када је реч о значају Унмика, уз умањење утицаја на оно што се дешава у Приштини. Ипак то што у СБ не постоји консензус око завршетка УН Мисије на КиМ значи да ће она остати на том простору и у наредним годинама. Да би се завршио њен мандат, потребна је сагласност свих у Савету безбедности, а то из много разлога није могуће. Зато је извесно да Унмик не може да се повуче са Косова и Метохије. Проблем је, међутим, у томе што се стање на Космету не поправља, а извештаје мисије о стању на Космету Приштина, уз подршку покровитеља са Запада, упорно игнорише. И не само то, у последњих неколико година, пре свега у мандату Албина Куртија, стање се додатно погоршало због претњи Србима и бројних ескалаторних корака.
Бивши министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић такође не мисли да ће иницијатива за укидање Унмика успети, али подсећа да је проблем што смо ми неопрезно под претходном влашћу пренели даље решавање питање Косова и Метохије са Уједињених нација на Европску унију. За наш лист каже да је то што ради Велика Британија злоупотреба надлежности јер је циљ да се поништи Резолуција 1244 која није у потпуности и заживела и сада би неко да је, на мала врата, укине.
„Европска унија, али и Велика Британија дужне су да се придржавају Резолуције коју је усвојио Савет безбедности јер је ова међународна одлука донета под главом 7, под обавезом и претњом принудног извршења ове резолуције уколико се не извршава. То је на снази и даље. Не изненађује ме то што је Велика Британија тражила и није никаква тајна да су тако нешто тражиле неке чланице Европске уније јер је њихова жеља да Косово и Метохију потпуно извуку из надлежности УН. С друге стране, Савет безбедности држи до поштовања својих одлука, који је орган УН који се стара о извршавању Резолуције 1244 и о томе извештава Савет безбедности. И то два пута годишње, у својим извештајима. Такву једну одлуку није лако ни једноставно мењати без консензуса сталних чланица СБ УН”, каже Јовановић. Додаје да њима смета Унмик и њихово присуство на терену јер је тај мандат на темељу међународног јавног права.
„Они ће све учинити да пре озбиљних светских промена заврше посао око Косова, али су Енглези свесни да ће отпори тој њиховој идеји бити снажни и да нису велике шансе да тако нешто успе. Сигуран сам да ни Кина ни Русија ни по коју цену неће прихватити тако нешто, али и да ће притисак Запада кроз Европску унију у том правцу бити настављен у разним видовима. То није добар знак за нас и показује да ће они тежити да њихова одука о признању тзв. независности Косова постане коначна, тако што ће да присиле Београд да то уради. Запад са овом иницијативом показује да се налази у ’мртвом углу’. Уколико би успели, онда бисмо тешко могли да се одупремо ултиматумима и да се одрекнемо Косова и Метохије као услов за улазак у Европску унију”, закључује Владислав Јовановић.
Зоран Миливојевић подсећа да је оно што стоји у Резолуцији основа за статусно питање и да због тога ми на њој инсистирамо. „То је прва ствар, а друга је то што је Савет безбедности прво позван да се брине о миру и стабилности, зато постоји Кфор и његов мандат је управо то”, указао је Миливојевић. Наглашава и да се тзв. државност „Косова” није потврдила ни на унутрашњем ни на спољном плану и да две трећине човечанства то не прихвата. „Ствари су сад већ доведене, ја бих рекао, до једне ситуације кад ми треба да разговарамо само о томе како да сачувамо мир, како да се та безбедност осигура због овога шта тамо чини Курти”, каже Миливојевић. Подсећа да су Куртија позвали да формира владу, а он то није учинио. „Мислим да је он изгубио ту подршку у неким западним силама. Почео је од Америке и то се видело”, каже Миливојевић и закључује да је победа Српске листе на локалним изборима демонстрирала одлучност српског народа да ту остане и да се бори свим средствима за свој опстанак.
Другачији став Француске показује да на Западу нема потпуне сагласности
За разлику од САД и Велике Британије, Француска је овог пута исказала другачији став када је у питању присуство УН на Космету. Париз сматра да би Унмик требало да остане на Косову и Метохији онолико колико је потребно, што указује на политику разумевања за интересе Србије. „То је одступање од осовине Вашингтон – Лондон и сугерише закључак да у ужем језгру великих западних сила не постоји сагласност око тог питања. Да није шире усаглашено, већ да је изворно тврд став осовине Велике Британије и САД које на томе инсистирају. Тако нешто је на линији познате британске политике која на тај начин хоће да причу око Косова и Метохије заокружи и заврши, уз притисак на Србију да призна независност тзв. Косова”, наглашава Зоран Миливојевић.
ФОТО: Политика
