Хотентоти у Скендерији: С онаквим навијањем не припадате Сарајеву, а ни кошарци

Питам се како су се синоћ у дресу Босне и Херцеговине осјећали Војин Илић и Стефан Симанић док су са паркета слушали скандирања „гази четнике“

Пише: Данијал ХАЏОВИЋ/Дневни аваз

Питам се како су се синоћ у дресу Босне и Херцеговине осјећали Војин Илић и Стефан Симанић док су са паркета слушали скандирања „гази, гази, гази четнике”, псовке о „влашкој мајци” и остале примитивне изливе мржње, упућене младићима који нису били ни рођени кад је бјеснио рат.

А да крканлук не би остао само на националној основи, побринули су се и за додатне слојеве примитивизма – транспарентом “Defend Europe from gay brotherhood” са грбовима Србије и Румуније. И национализам и хомофобија у једној реченици.

Сва ова скандирања долазила су од БХ Фанатикоса који су окупирали готово цијелу источну трибину.

И зато одговорност лежи искључиво на Кошаркашком савезу БиХ. Ако већ даш већи дио трибине једној навијачкој групи, онда си дужан и да контролишеш шта се скандира, какви се транспаренти уносе и какве се поруке шаљу у етер. То нисте урадили. И може вас бити стид и срам. А и треба да одговарате.

Као што може бити стид и срам и дијаспорску навијачку групу која се назива БХ Фанатикос. Не знам, искрено, шта сте уопште дошли радити на кошаркашкој утакмици? На КК Босни вас никад нема. Ни на осталим утакмицама репрезентације. Дошли сте циљано – не да навијате, не да бодрите младе момке који носе наш грб, него да дивљате, вријеђате, провоцирате и – најгоре од свега – срамотите Сарајево.

Сарајево је град који ни у јеку најгоре агресије, док су дјеца гинула у редовима за воду, није склизнуо у шовинизам нити дозволио да се мрзи било кога на колективној основи. А кошарка је, на крају крајева, господски дворански спорт. Нисам сигуран да уопште знате његова правила. Не припадате Сарајеву. Не припадате ни кошарци.

И управо ту долазимо до дубљег проблема.

Један западни истраживач својвремено питао је припадника племена афричког Хотентота шта је за њега добро.

Он је одговорио: “Добро је када ми опљачкамо сусједно племе, одведемо њихове жене и вратимо се као побједници.”

А шта је лоше?

“Лоше је када друга племена то ураде нама.”

Та дефиниција морала – примитивна, племенска, заснована искључиво на интересу властите групе – нажалост савршено описује ментални образац великог дијела Балкана.

Тако данас читам гомилу коментара који синоћње скандирање у Скендерији, звиждање химни Србије, урлање “гази четнике”, псовање “влашке мајке” и хомофобне пароле правдају најједноставнијим аргументом:

“Али они су нама у Србији скандирали ‘Ратко Младић’, ‘Нож–жица -Сребреница’ и ‘Муса Турчине’ – па смо им вратили истом мјером.”

То је хoтентотска логика у свом изворном облику:

-Добро је кад ми вријеђамо друге.

-Лоше је кад други вријеђају нас.

Нема универзалних принципа, никаквог осјећаја мјере, поноса, културе или самопоштовања – само реципрочно племенско урлање, инфантилни нагон освете и врло ниска тачка кључања полудивљих људи.

И зато је Балкан и остао заробљен у том менталитету.

Огроман број људи на овом простору је интелектуално, морално и културно на нивоу Хотентота. И то је историјска мисија коју упорно не испуњавамо.

Такве људе треба дисциплиновати, уљудити и научити култури понашања. А да би се то десило, неопходна је и одређена доза репресије – јер се дио овог друштва, очито, не зна друкчије научити култури осим када се суочи с посљедицама властитог примитивизма.

Неке народе цивилизација учи кроз институције и образовање.

Балкан, изгледа, и данас највише учи кроз казну.

ФОТО: фејсбук