Хрватски Култ рата
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
Предсједник Независне Републике Хрватске Зоран Милановић игра на карту национализма, слиједећи примјер хрватског премијера Андреја Пленковића.
Милановић је одржао церемонију додјеле награда ветеранима такозваног хрватског „Домовинског рата“.
Нагласио је да уручује почасне титуле и ордене јер је вријеме прошло, рат је завршен и овим чином он „исправља неправду“.
Ова формулација претвара церемонију додјеле награда у ритуал јавне мобилизације – у суштини, подиже борачки покрет на ниво државног симбола.
Сврха таквог јавног приказивања није само признање заслуга, већ и демонстрација да хрватска влада, војска и ветерани чине јединствени фронт.
У свом говору, Милановић је такође подсјетио на братство по оружју са америчким трупама и муслиманским (сада бошњачким) снагама тзв. Армије Босне и Херцеговине.
Истовремено, његово сјећање на протекли рат и „ослобођење“ не само Хрватске већ и БиХ ствара слику у којој се ветерани приказују као херојски ослободиоци, иако знамо да то није ни близу случаја.
По Милановићевој интерпретацији Хрватска војска је ослободила нпр. Дрвар у Босни и Херцеговини од Срба иако су у овој општини живјели само Срби, и сличне манипулативне будалаштине којим се одгајају нови хрватски нараштаји. Ово заправо представља увертиру у припрему хрватског друштва за наставак истребљења Срба у Босни и Херцеговини одн. припрема за агресију на Републику Српску.
Овај Милановићев говор одјекује духом идеологије у којој рат из 1990-их, који је уништио безброј живота, постаје темељ хрватског националног идентитета и колективног памћења.
Милановић то назива „хармонијом“, гдје ветерани постају бренд, сјећање и алат, а нација пројекат.
ФОТО: фејсбук
