Јаблан, бикови, волови, мужјаци краве – интелигентна корида
Пише: Славко БАСАРА
Мећаве у августу нема. Тако да нема потребе да било ко кроз њу иде.
Ближњих је све мање, што значи да род не мора више ни да корача.
Јаблани су давно одгојени, сада волови воде главну ријеч. И понеки бик.
Муж од краве добија већу новчану награду од књижевне Кочићеве.
И питамо се: ко смо, гдје смо, шта смо, када ћемо и како ћемо?
И даље се питамо, а сви волови прашњавим Балканом промаршили.
И понеки бик, заобадан на црвену тканину!
Народни трибун с Мањаче није био поборник зборова какве данас доживљавамо на улицама нашег града и шаторима наших брежуљака, али је знао ко му наноси штету. Зато је и донио јазавца пред „часног“ судију! Тражећи узалудну правду.
Све данашње, савремене представе, направљене су по том сценарију, али људи мало читају, још мање било шта разумију. Поготово омладина.
Њој на телефонима све „пише“, осим једног: ко су, гдје су, шта су, од кога су, коме и зашто требају?
Српска будућност није на улицама и шаторима, већ на земљорадничкој парцели и, у касарни, за не дај Боже. То је истински Србин.
Академске клупе су одавно претворене у базе медиокритета савременог доба јер тамо „студирају“ себичњаци, они које издржавају други, а школују се за „вриједности“ с којима мало кога могу да преваре. Зато су толико силни.
Како објаснити чињеницу да су наши неписмени преци одбранили вјековна огњишта, а ми „школовани“ изгубили и дједовину и очевину, па и сами себе?!
Претходници су нам, задојени идолопоклонством, говорили да се с пјесмом лијечи јаук, да пјевамо када се гине… Подижемо синове и сестре, које нам, отима вјештачка интелигенција.
Ко пјева зло не мисли, али зашто да гинемо? Ко нас је то напао? Осим сами себе? Јесу ли на улицама и под шаторима: Швабе, Аустроугари, Османлије, усташе… Или само ми, Срби?
Раде ножеви…
Значи, морамо, овако дубоко подијељени у два неизмирива табора, да се обрачунамо међусобно, да би наш стварни противник знао ко му је истински ривал у другом кругу „такмичења“?
Уморни смо више од те приче. И Сведени на маргину. Статистичку грешку.
Повешће библијски лик у апостолском одијелу Лујо новог Јаблана на мегдан у царевину, у којој су бикови главнонаграђени, а крављи мужеви (нису каубоји, то су вестерн записи), умјесто комбајна, простиру сламу, како би се нешто прославило. Када буде требало да заоремо бразду свог живота, опет ћемо морати да позовемо мужеве од краве. Ма како год се они звали и дозивали.
Каубоји на овим просторима не станују.
Кад заспе мећава, уличари ће нагрнути под намочене шаторе да се спасу…
Пребројаваћемо се, опет!
То је наша вишевјековна судбина.
Само да касно не буде?
Стричићи то одавно не памте, нагледали су се свега и свачега…
Кориде, свакакве врсте. И умјетности, осим једне – побиједити сам себе.
Интелигентан човјек увијек побиједи интелигенцију.
Само треба да буде интелигентан.
Када елиминише „интелигенцију“, онда мора, у финалу, да савлада и сопствени интелект. Да умјесто краве не би музао, ни кривог ни дужног, Јаблана.
Да би остао нормалан!
Петре Кочићу, опрости…
Не знамо шта чинимо.
ФОТО: фејсбук
