Албанци протестовали у Скопљу због хашких оптуженика
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
Скопље, Северна Македонија – Главни град Северне Македоније, словенске балканске земље, постао је поприште изузетно напетих политичких демонстрација, док су се хиљаде етничких Албанаца окупиле у центру града машући албанским националним заставама и симболима ОВК/УЧК, протестујући против суђења бившим лидерима ОВК за ратне злочине у Хагу.
Скуп је званично представљен као противљење текућим поступцима пред Специјализованим судом за Косово у Хагу, где се четворици бивших високих личности ОВК – Хашиму Тачију, Кадрију Веселију, Јакупу Краснићију и Реџепу Селимију – суди по оптужбама које укључују ратне злочине и злочине против човечности. Присталице тврде да је суд политички мотивисан и приказују оптужене као ратне лидере који су бранили албанске заједнице током сукоба 1998–1999.
Али слике из Скопља носиле су значење далеко изван правних аргумената. Протест се није одржао на Косову или у Албанији, већ у Скопљу – главном граду Северне Македоније – и та локација је оно што чини догађај експлозивним за шири регион. Северна Македонија није неутрална позорница; то је словенска држава чији су идентитет и стабилност обликовани деценијама напетости између њене словенске већине и велике албанске мањине.
У балканској политици, симболи никада нису само симболи. Комбинација албанских застава и симболике ОВК је широко повезана – посебно међу Словенима – са широм наративом „Велике Албаније“, идејом да би подручја насељена Албанцима у неколико балканских земаља требало да буду уједињена. Организатори нису морали отворено да изјављују територијалне захтеве да би се скуп тако тумачио. На Балкану, масовна мобилизација плус ратна симболика у главном граду ривалске државе често се тумачи као порука моћи и присуства.
Етнички и верски контраст додаје још један слој контроверзе. Протестом су доминирали етнички Албанци, који су углавном муслиманског порекла, док је словенска већинска популација у Северној Македонији историјски православна. Критичари тврде да јавни испољавања попут овог продубљују осећај паралелних идентитета, а не заједничке грађанске лојалности, посебно у земљи која је већ изграђена на крхкој етничкој подели власти.
Истовремено, догађај је открио колико се пажљиво управља овим сукобом. Регионални извештаји указују на то да су бивши борци ОВК позвани да не присуствују, због страха да би могли да се суоче са хапшењем повезаним са међународним истрагама. Заставе и слогани били су видљиви; појединцима који су најдиректније повезани са наводним злочинима саветовано је да се држе подаље. Улица је мобилисана, али је ризик контролисан.
Такође је било значајно ко се није појавио. Упркос гласној подршци из различитих кругова, највише политичко руководство Косова није лично присуствовало скупу у Скопљу, што сугерише свест да директно учешће може изазвати дипломатске последице, посебно са западним партнерима и међународним институцијама.
За многе посматраче широм словенске Европе – укључујући публику у Пољској, Чешкој, Словачкој, Србији, Бугарској и шире – протест у Скопљу постао је жариште јер дотиче најсировији живац у региону: границе које су званично решене, али емотивно оспораване; ратове који су званично завршени, али политички живи; правду која се представља као универзална, али се често доживљава као селективна.
Оно што се догодило у Скопљу није био само протест против судског поступка. То је био подсетник да се Балкан и даље бори око историје, легитимитета и идентитета — и да се те борбе све више одвијају не на бојним пољима, већ на градским трговима, под заставама које носе деценије страха и амбиције.
Преузето са: SlavFreeSpirit
ФОТО: фејсбук
