Американци немају пријатеља

Пише: Томо МИЉАНИЋ

Постулат на ком се темеље САД је прост: САД немају пријатеља, штавише на више од пола свог становништва САД гледају са великом сумњом.

Сваке године, јавно, злочести свјетски полицајац објављује топ листу (не)пријатељстава свих држава у свијету. На најнижој степеници непријатељства је Израел и тако редом до неке несрећне државе коју ће те године уништити амерички бомбардери.

Листа се формира да би они које Амери сматрају за праве непријатеље Америке били на увид свјетској јавности како би државе знале да су то и њихови непријатељи ако желе да се бар мало додворе администрацији злочестог св. полицајца.

Тужно или смијешно до бола је што сви лидери (мало већег калибра и углавном постављени уз помоћ УСА) мисле да ће лукавством надмудрити тупасте Амере. На Амере се гледа како Амери желе да се гледа на њих. Сви свјетски озбиљнији политичари углавном у Америма виде наивне богатуне који се разбацају новцем, а сви такви политичари су мање више безначајне нити једне велике мреже помоћу које Вашингтон контролише свијет.

Прво Амери гледају да сваког политичара нечим задуже или бар одушеве – и није то само новац у питању. Е када држава (политичар) прогута бар мало америчког опијума почиње сецирање на хируршком столу. А сто је широк од наде да ћеш постати амерички пријатељ до страха да не постанеш амерички непријатељ. Тако се од свјетских политичара прави мрежа у којој су сви упетљани а у којој је само један паук –  вашингтонски.

Пет тачака које држе ову мрежу су: а) амерички савезници који мисле да су пријатељи, б) политичари који желе бити амерички пријатељи, ц) политичари који мисле да ће преварити Америку, д) политичари који раде против Америке и најважнији  е) амерички непријатељи без којих САД не могу да функционишу.

Политичари живе између наде да ће постати амерички (добро награђени) пријатељ и страха да се не постане (мета) непријатељ а између наде и страха је морање. Морање је углавном добровољно морање попут оног морања обичног човјека који мора да свако јутро оде на посао који баш и не воли, али кад све сабере плата која га чека на крају мјесеца оправдава морање и морање се исплати или бар мисли да му се исплати.

Сваки политичар у том морању мора да нешто учини за Америку нешто што га неће коштати, а Америма значи. И то морање и то нешто је америчка моћ много опаснија од носача авиона. 

Сви политичари (мало већег калибра) на свијету су уплетени у ову мрежу небитно да ли их је Америка произвела или их је пронашла или су се наметнули или су се испрсили да се супроставе САД сви они су снимљени очима зидара који гледа гомилу камења од које ће направити палату, наравно када сваки камен појединачно отеше и обликује за изградњу куће зване УСА.

ФОТО: фејсбук