Американци поново „сахранили“ Међународно право!
Пише: Владислав ДАЈКОВИЋ
Као гром одјекнула је вијест да су Сједињене Америчке Државе извеле акцију на територији међународно признате државе Венецуеле и киднаповале њеног предсједника Николаса Мадура.
Као оправдање се наводе оптужбе о наводној трговини дрогом која завршава на америчком тлу. Без суда, без међународне истраге, без одлуке Уједињених нација. Сила је поново преузела улогу права.
Са друге стране, колико год да су Србију и Русију свјетски медији проглашавали за диктаторске земље без демократије – имате чињеницу да је тадашња српска власт пустила Аљбина Куртија из затвора иако је осуђен на 15 година због тероризма, а Русија већ годинама посматра како се Зеленски кочопери широм свијета. Дакле, ни Србији, а ни Русији није пало на памет да ураде ово што су урадили Американци.
А сад мало о Црној Гори у којој од јутрос влада исувише “гласна” тишина. Годинама слушамо исти хор гласова из врха власти, невладиног сектора и већег дијела медија како понављају да је Русија агресор због војне операције у Украјини, да је Владимир Путин ратни злочинац и да Црна Гора мора без поговора да се придружи санкцијама.
Поставља се логично питање: зашто сада сви ћуте? Зашто нема хитних саопштења о кршењу међународног права, зашто нема осуда агресије на суверену државу, зашто нема захтјева за санкцијама? Како то да је отмица изабраног предсједника прихватљива када је спроводи „права“ страна? Одговор, наравно, знамо. Јер су кукавице које су плаћене да раде само оно што им се каже.
Слика из Венецуеле опасно подсјећа на деведесете године и судбину Југославије. И тада су нам објашњавали да бомбе падају због демократије, да је суверенитет релативан појам и да међународно право има изузетке. Градови су рушени, цивили гинули, а све је називано „хуманитарном интервенцијом“. Данас је сценарио исти, само су географија и медијски наратив прилагођени новом времену.
Црна Гора данас поново показује да нема сопствени глас у спољној политици. Она зна да говори само онда када јој се каже шта да каже и кога да осуди. Када истина постане непријатна, наступа тишина. А тишина, у оваквим тренуцима, није неутрална, она је саучесништво.
Имајући у виду да сам током студија у Мексику био упознат са борбом латиноамеркичког народа за слободу, пуног срца кажем: ПОДРШКА СЛОБОДАРСКОМ НАРОДУ ВЕНЕЦУЕЛЕ! Hasta la Victoria Siempre!
Црногорски политичар и политиколог, председник Слободне Црне Горе.
ФОТО: фејсбук
