Аспарух – бугарски кан оснивач бугарске државе на Балкану

Пише: Горан СТЕВАНОВИЋ

„Oфицијалната бугарска историја тоа го потврдува, како и Бугарската Академија на Науките за која вистинските Бугари се турско племе со турски јазик“ (История на България. Т. II. С., 1981, с.60.)

„Званична бугарска историја потврђује, као и Бугарска академија наука да су прави Бугари турско племе са турским језиком“ (Историја Бугарске. Т. II. С. , 1981, стр. 60).

Прабугари, Булгари или врло ретко Болгари, била су туркијска полуномадска племена која су првобитно живела на просторима централне Азије, а у 2. веку су се населила око реке Волге и у севернокавкаским степама. Доласком Прабугара на тло Балкана дошло је до етногенетског мешања са Трачанима и Словенима и настанка данашњих Бугара.

Реконструкција Прабугара

Прапостојбина Прабугара, Хиндукуш и Памир, извор је мапа централне Азије из јерменског географског атласа ‘Ashharatsuyts’ (из 5—7. века). Реконструкција академика С. Т. Еремијана.

Порекло етнонима Булгар, ко је био оригинални назив за Прабугаре, је нејасно, па зато за њега има више претпоставки. Једна е да реч долази од реке Волге, где су били једно време Прабугари насељени. Такође реч булга (куна) означава животињу чијим крзном су Прабугари трговали у својој прадомовини — централној Азији. Према бугарским историчарима термин Прабугари означава несловенски народ Бугара, па се тако та реч употребљава у Бугара који говоре словенским језиком. Резултат словенизације и похришћавања у 9. веку је био и преименовање термина Булгари у Бугари.

Иранска теорија говори да језик Прабугара потиче из сатемске (иранске) групе и да су они иранско племе, а турцизме у њиховом језику се објашњавају хунском војном превлашћу. По тој теорији, Прабугари долазе из планинског венца Хиндукуша и Памира, а њихов бог Тангра је истог порекла као и сумерски бог Дингир (сумерски: касније).

Већина ипак сматрају да је тај језик био из групе туркијских огурских језика, чији једини ближњи је преживели чувашки језик на Уралу. Језик Прабугара је данас очуван на неким каменим записима[3]. На тим записима се налазе и неке речи који потврђују туркијски извор прабугарског језика (таркан, боритаркан, ичергубоил, кан)

Аспарух, бугарски кнез (кан), оснивач (681) бугарске државе на Балкану (681 — 700), члан династије Дуло

Тервел, бугарски кнез (кан) (700 — 718), члан династије Дуло

Кормесиј, бугарски кнез (кан) (718 — 733), члан династије Дуло

Севар, бугарски кнез (кан) (733 — 738), члан династије Дуло

Кормисош, бугарски кнез (кан) (739 — 755), члан династије Вокила

Винех, бугарски кнез (кан) (755 — 762), члан династије Вокила

Телец, бугарски кнез (кан) (762 — 764), члан династије Угаина

Сабин, бугарски кнез (кан) (763 — 766), члан династије Вокила

Умор, бугарски кнез (кан) (766), члан династије Вокила

Токту, бугарски кнез (кан) (766 — 767), члан династије Угаина

Паган, бугарски кнез (кан) (767 — 768)

Телериг, бугарски кнез (кан) (768 — 777)

Кардам, бугарски кнез (кан) (777 — 802)

Крум, бугарски кнез (кан) (802 — 814), члан династије Крумовићи

Омуртаг, бугарски кнез (кан) (814 — 831), члан династије Крумовићи

Маламир, бугарски кнез (кан) (831 — 836), члан династије Крумовићи

Пресијан, бугарски кнез (кан) (836 — 852), члан династије Крумовићи

Извор: фејсбук страница Србија-заборављена и забрањена историја

ФОТО: фејсбук