Бескомпромисна борба за српску заставу и језик
Пише: Илија СМИЉАНИЋ
У тренуцима када се ломе копља око будућности Црне Горе, постаје јасно да за истинске представнике српског народа фотеље и привилегије не значе ништа уколико су идентитет и достојанство народа погажени. Након деценија дискриминације, дошао је тренутак да се ствари назову правим именом и да се историјска неправда исправи. Политички представници Срба повукли су црвену линију: или ће се поштовати воља народа и резултати пописа, или ова извршна власт више неће имати подршку.
РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА КАО ЈАСАН ПУТОКАЗ: СРПСКИ ЈЕЗИК ЈЕ РЕАЛНОСТ
Кључни аргумент за хитне уставне промјене лежи у неумољивим бројкама. Посљедњи попис становништва јасно је показао да је српски језик доминантан у Црној Гори. Са преко 43% грађана који говоре српским језиком (наспрам мањег процента оних који свој језик називају црногорским), свако даље одлагање његовог нормирања као службеног језика представља директно кршење основних људских права и демократских принципа.
Иницијатива која је покренута је јасна: министри у Влади су обавезани да иницирају измјене Устава којима би се српски језик изједначио са тренутним статусом службеног језика. То није политички хир, већ обавеза према већинској језичкој заједници у држави.
ПОВРАТАК ТРОБОЈКЕ И ХИМНЕ
Поред језика, на столу је и питање државних симбола. Захтијева се измјена Закона о државним симболима како би се тробојка, вјековна застава Црне Горе, нормирала као народна застава. Такође, инсистира се на враћању свечане пјесме као химне Црне Горе „Онамо, ‘намо“, која дубоко резонује са историјским бићем овог народа.
Уколико ове иницијативе не буду прихваћене, порука је недвосмислена: подршка Влади ће бити ускраћена, а министри који заступају интересе српског народа поднијеће оставке. Ово је доказ да постоје политичари којима је образ пречи од власти.
ЗЕТА КАО СИМБОЛ ОТПОРА И ПОЛИЦИЈСКА ТОРТУРА
Док неки траже изговоре за повлачење, удаљавајући се од суштинске борбе за права српског народа и релативизујући важност отпора на сваком кораку, истинска линија одбране народних интереса налази се на терену, тамо гдје је најтеже.
Недавна дешавања у Зети и Ботуну, гдје су грађани одлучно бранили своју животну средину и своја огњишта од наметања спорних решења, оголила су право лице односа власти према обичном човјеку. Сцене полицијске репресије и примјене силе над окупљеним народом, које су многе болно подсјетиле на најмрачније дане бившег режима и период вишегодишњег угњетавања, нису могле остати без одговора.
У тим тешким тренуцима показана је истинска солидарност и спремност да се стане раме уз раме са ухапшеним грађанима. Инсистирање да се подијели судбина свог народа, па чак и у полицијским марицама, представља чин који јасно раздваја оне који су спремни на личну жртву за заједничко добро од оних који увијек проналазе оправдања за нечињење и конформизам. Борба за достојанство народа не води се из удобних кабинета, већ тамо гдје је народ угрожен.
БЕСКОМПРОМИСНО ДО КРАЈА
Оставке појединих функционера, који сматрају да се питање двојног држављанства и језика треба рјешавати искључиво кроз бесконачне дијалоге без резултата, само су прочистиле редове. Са једне стране су они који су спремни да чекају још деценијама, а са друге они који кажу – доста је било.
Српски језик, тробојка и право на држављанство нису теме за трговину. То су темељи опстанка. И док неки анализирају и калкулишу, представници народа шаљу поруку: Српство је испред сваке фотеље, а борба за историјску Црну Гору тек почиње.
ФОТО: фејсбук
