Битка за ћирилицу – идентитетско писмо угрожено и у Србији
ПИШЕ: Илија СМИЉАНИЋ
Ћирилично писмо је дио идентитета српског народа. Данас је озбиљно угрожено, чак и у Србији. У јавном простору сведена је на свега 10 одсто. Издавачи углавном штампају књиге на латиници, називи компанија, фирми углавном су на латиници.
У борби да се заштити идентитетско писмо, Министарство културе је одлучило да се за јавне библиотеке откупљују само ћирилични наслови. То је изазвало бројна негодовања, а издавачи су у први мах говорили да ће бојкотовати конкурс за откуп књига. Неки су од тога касније одустали.
И док једни сматрају да се на тај начин дискриминише латиница, други су становишта да је то добар начин да се заштити „идентитетско писмо“.
Књижевница Тајана Потерјахин каже да су глобалне мреже и интернет допринијели да је данас латиница претежно у употреби, али све више и енглески језик.
-Када је Југославија престала да постоји и када се у Србији догодило национално буђење, тргли смо се из полувијековног сна и преиспитивали чему треба да се вратимо. Било је очекивано да се у већем броју Срби врате ћирилици, јер она је наше идентитетско писмо. Није се повратак ћирилици десио из много разлога, ту су глобалне мреже, интернет, разне геополитичке аспирације – рекла је Потерјахин за РТ Балкан.
Она каже да није имала проблем када је код издавача тражила да се њен роман штампа на ћирилици, али је њен издавач одлучио да бојкотује конкурс када је дошло вријеме за откуп књига за јавне библиотеке у Србији. Тако се њен роман, иако штампан на ћирилици, није нашао међу књигама које су откупљене за библиотеке у овој години.
Наводи да латинично писмо није угрожено и да нема разлога да се потенцира на њему.
-Чини ми се да ми још нисмо спремни, не постоји одлучност и капацитет да се схвати колико у идентитетским питањима не могу да се праве компромиси. Ти покушаји да се направе компромиси и да се друго писмо одржи у животу, јер наводно обогаћује наш идентитет, то је парадоксално – навела је она.
Додаје да се идентитет не богати тако што се уводе некритички елементи који су у супротности са оним који су идентитетски.
-Не можете обогатити свој идентитет тако што ћете писати са два писма. То нема никаквог смисла. Ви можете само да обогатите своје познавање тог писма. Као што људи који говоре седам језика знају више језика, али то не чини њих више од оног што јесу у националном или неком другом смислу – рекла је она.
Каже и да је због својих ставова често наилазила на осуду. Тамо гдје држава има уплив, додаје, инсистира се на ћирилици, а тамо гдје је слободно тржиште доминанта је латиница. Каже да јој није јасно зашто у књижарама када тражите да купите комплет Достојевског, он је штампан на латиници.
-Често се романи домаћих писаца штампају на латиници под изговором да ће бити више читани у региону. Ни то нема смисла. Издавачи из региона могу да купе права и штампају те романе – навела је она.
И подстицају које даје држава фирмама уколико назив истакну на ћириличном писму нису довољни. Потерјахин сматра да то може бити подстицај за мале фирме, али за велике компаније за корпорације њима то ништа не значи, јер они имају своје агенде.
Извор: РТ
ФОТО: фејсбук
