Битка код Билеће
Пише: српскопитање
Ово је још једна од многобројних прича како је малобројна, али храбра српска војска, овога пута састављена од Херцеговаца, потукла многобројнију турску војску 27. августа 1388. године!
Крајем 14. века Турци су већ дубоко продрли на Балкан. Успели су да се пробију и у наше крајеве. Тадашњи српски краљ Твртко дао је задатак свом најбољем војсковођи Влатку Вуковићу, владару Захумља, да их сачека код Билеће. Као и пред сваку битку коју је водила српска војска, Влатко је својих 7.000 јунака причестио у цркви Светог Архангела Михаила на Мекој Груди.
Следећег дана, 27. августа 1388. године, војске су се среле у близини Билеће. Османлијске пљачкашке одреде од 18.000 војника предводио је злогласни паша Лала Шахин. Српски витезови, са вером у Бога и својом храброшћу, били су спремни да својим животима бране српске земље.
Против тако храбре и мотивисане српске војске чак ни тако многобројнија турска војска није имала шансе. Битка се окончала потпуним поразом и уништењем османлијске војске, а Лала Шахин се једва спасао бекством.
Наша војска имала је тек незнатне губитке и осетивши храброст српске војске и оштрину њихових мачева, отомански упади у српску краљевину Босну су престали на неко време. После битке код Билеће у којој су турски одреди силовито побеђени и протерани, војвода Влатко добио је задатак да предводи одреде које је краљ Твртко послао свом савезнику кнезу Лазару Хребељановићу у Косовској бици.
А какав је утисак битка оставила на тадашње људе говори и епитаф који је уклесан на гробу Влатка Вуковића у Бољунима, недалеко од Стоца у Херцеговини:
,,Асе лежи добри чоек Влатко Вуковић. Војвода Влатко је први побиједио Турке код Билеће 27. августа 1388.“
Нажалост, у Билећи не постоји, а морало би, грандиозно обележје у знак сећања на ову славну битку. Ни код цркве Светог Архангела Михаила не постоји обележје, а ни знак на путу где се скреће за цркву. Да ово имају други народи, у знак сећања направили би велику свечаност поводом обележавања овог догађаја.
Извор: фејсбук страница Сакривена историја Срба
ФОТО: фејсбук
