Борба за Јајце 1992. године

Пише: А. МАНДИЋ

Борбе за Јајце су почеле у мају 1992. године. За почетак рата у Јајцу сматра се убиство шест резервиста српске националности 22. маја 1992. године. Хрвати и муслимани за почетак рата на подручју јајачке општине узимају 27. мај 1992. године када су јединице Војске Републике Српске отвориле ватру на Јајце и околину. Према њиховим подацима тада је рањено неколико цивила.

Међутим, рат за Јајце се распламсао у јулу 1992. године. Јајце је привукло пажњу Главном штабу ВРС најприје због чињенице да се на простору те општине налазе двије хидроелектране које су кључне за економску и енергетску безбједност Бања Луке и ширег простора тог дијела Републике Српске.

Уз то, Јајце се налази на раскрсници путева. Правцем сјевер – југ се иде ка Бања Луци, односно на јужном правцу ка Херцеговини, а на исток се иде ка Травнику.

Избијањем ратних сукоба, простор око Јајца, који је био под контролом муслиманско – хрватских снага је добио облик избочине јер је исти залазио дубоко у простор који је био под српском контролом. Самим тим, Јајце је било у полуокружењу – на југу је био Доњи Вакуф, на западу Шипово и Језеро, на сјеверозападу Мркоњић Град, на северу Крупа на Врбасу и Кнежево, а на сјевероистоку простор Котор Вароши.

Једини кориштен правац био је источни, преко села Хаманџићи и даље према Турбету и Травнику.

Што се тиче наших снага, 30. крајишка дивизија је добила задатак ослобађања Јајца. Формиране су три тактичке групе. Тактичка група 1 (ТГ 1) која је нападала са југозапада и југа је у свом саставу имала 11. бригаду из Мркоњић Града. Тактичка група 2 (ТГ 2) која је ударала са западног, северозападног и северног правца је у свом саставу имала 17. бригаду из Кључа, а тактичка група 3 (ТГ 3) је у свом саставу имала три батаљона из састава три различите бригаде.

ТГ 3 је нападала са североисточног правца према Поугарју (Поугарје је дугачак, а узан простор који чини 18 католичких села јужно од ријеке Угар. Њен задатак је био да одвлачи што више непријатељских снага у правцу Поугарја не би ли се олакшало јединицима из ТГ 1 и ТГ 2 напредовање и у крајњој линији ослобађање Јајца.  непријатељске снаге у Јајца је чинило 9 батаљона – 7 јајачких, Поугарски батаљон и Которварошки батаљон који је устројен од которварошких муслимана и Хрвата који су се повукли са простора Котор Вароши.

Први батаљон се налазио на простору западно од Јајца укључујући и Чанино поље. Други батаљон је био распоређен сјеверно од Јајца на простору Голе планине. Трећи батаљон је био распоређен према нашим положајима који су се налазили крај Баљвина. Четврти батаљон је био на источном дијелу, распоређен сјеверно и јужно од пута ка Травнику. Пети батаљон је покривао реон села Рика, Хорова и планине Хум. Шести батаљон се наслањао на Трећи батаљон држећи положаје према Кнежеву (некадашњи Скендер Вакуф). Седми батаљон се налазио у граду Јајцу. Поугарски и Которварошки батаљон су били распоређени на простору Поугарја између Шестог и Четвртог батаљона.

Војска Републике Српске је своју стратегију базирала на поступном напредовању. Разлог томе је био тежак, планински терен на којем је требало изводити борбена дејства. Браниоци су максимално користили терен не би ли одбацили снаге ВРС.

У јулу 1992. године јединице ВРС врше жесток напад на Поугарје. Напад није имао за циљ да пресјече јајачку избочину од Травника, него је сврха напада била да се одвуче пажња са западног и сјеверног правца.

Почетком августа, распламсавају се борбе широм јајачког ратишта. Са западног правца јединице ВРС ослобађају село Миле и тиме стижу на 6 километара од града. Напредовање се наставило до села Врбице које се налази 2 километра од града, али је снажан отпор зауставио напредовање. Жестоке борбе се воде на сјеверозападном правцу, на Голој планини и Чанином пољу. На сјеверном правцу, непријатељске снаге жестоко бране прилаз хидроелектрани ,,Јајце 2″ (17 километара низвдоно од града, док је „Јајце 1“ ближе граду, 7 километара низводно). Ситуација у граду Јајцу се компликује. У вријеме окршаја 19. августа, падају гранате у град. Избија пожар, нестало је воде. Тада је дио центра изгорио јер ватрогасци нису имали воде да угасе пожар. Снабдијевање у људству, опреми и лијековима ишло је преко коридора који је ишао од Травника преко Турбета, Хаманџића па до Јајца. Свјесни опасности која је пријетила са западног правца, непријатељ покреће офанзиву 9. септембра са циљем одбациваца ВРС, али се иста након жестоких и крвавих окршаја завршила неуспехом 12. септембра. Користећи овај неусјпех, ВРС предузима жесток напад тако да су 15. септембра јединице из ТГ 1 са југозападног правца ушле у Скеле, свега 1 километар од центра града. Након неколико мјесеци жестоких борби, муслиманско-хрватске снаге полако попуштају. Падају Барево, Чанино поље, положаји на Голој планини тако да се одбрана Јајца организује у селима Врбица и Царево поље, на прилазима граду.

Свјесни да неће издржати, Хрвати покушавају 9. октобра да спасу ствар закључивањем примирја са ВРС, уз обећање да ће Бања Лука уредно бити снабдијевена електричном енергијом. Муслимани нису подржавали овај хрватски корак. У другој половини октобра десиће се нешто што је у доброј мјери допринијело ослобађању Јајца. Био је то надолазећи сукоб муслимана и Хрвата. Први знаци тог сукоба су били видљиви још у априлу 1992. године када је избила свађа око расподјеле оружја заробљеног од ЈНА на простору Средње Босне.

У другој половини октобра избијају инциденти и окршаји на простору Раме и Травника. Хрвати тврде да су муслимани отежавали снабдијевање Јајца. Људи који су се пробили у јајачку избочину су донијели информације о избијању сукоба између Хрвата и муслимана и о муслиманским опстркуцијама што је унијело неповјерење и подозривост између муслимана и Хрвата. Овоме треба додати да су и једни и други били исцрпљени вишемјесечним борбама. Претрпеле сутешке губитке.

Према ријечима Франа Црноје, пуковника ХВО-а, Општински штаб одбране је претрпео тешке губитке, погибија команданта Четвртог батаљона, начелника инжињерије, рањавања замјеника начелника штаба, начелника обавјештајне службе, рањавања и погибије многих старјешина тако да је према његовим речима свега десет посто Штаба било способно да врши своје дужности и задатке.

Када се све ово узме у обзир, било је јасно да је ослобађање Јајца питање дана. Знајући за почетак рата између муслимана и Хрвата, ВРС је претпоставила да ће се исти одразити и на јајачке муслимане и Хрвате тако да је одлучила да искористи ситуацију. Почео је последњи напад тог 25. октобра из три правца истовремено. На линији Врбица – Царево поље воде се жестоке борбе тако да поједине позиције неколико пута прелазе из руке у руку. На Свету Петку јединице ТГ 1 стижу на обалу ријеке Пливе. Са друге стране ријеке је центар града. Јединице ТГ 2 напредују још 5 километара и исте заузимају хидроелектрану Јајце 2. Цивили почињу да напуштају град и цијелу јајачку избочину што је докрајчило морал бранилаца тако да су и они почели да напуштају град.

У ноћи 28. на 29. октобар највећи део муслиманско-хрватских снага је напустио град. Линије су биле празне. Јединице које су чувале одступницу напустиле су град ујутру 29. октобра 1992. године. Недуго послије тога, први војници ВРС ушли су у град. У периоду од 2. до 18. новембра вођене су борбе источно од Јајца. Операција ,,Врбас ’92“ званично је завршена 18. новембра 1992. године успостављањем нове линије крај Турбета чиме је испреглана јајачка избочина. Другим ријечима, операција се завршила комплетним успјехом.

Јајце ће бити у нашим рукама све до хрватске операције ,,Маестрал“. Јајце је пало у хрватске руке 13. септембра 1995. године, али то је посебна прича. Нека је вечна слава нашим погинулим борцима.

Слика: Борбе за Јајце, октобра 1992. године!

ФОТО: Ранко ЋУКОВИЋ