Бошњаци настали у „Холидеј Ину“ 1993. године
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
У сарајевском хотелу „Холидеј Ин“ је дана 28. септембра 1993. године донијета одлука да се званично успостави националност под називом Бошњак која би обухватила муслиманску популацију „српскохрватског“ језика на подручју Босне, Херцеговине и уопште простора бивше Југославије. На самиту у хали хотела тада је присуствовало 300 делегата муслиманског народа под руководством странке СДА.
Назив Бошњак је замијенио дотадашњи назив Муслиман (са великим почетним словом М) како је названа ова популација 1974. године када је први пут и добила статус народности тадашњим уставом СФРЈ. Назив Бошњак је одабран из два главна разлога.
Прво што је то био аустроугарски покушај стварања „бошњачке националности“ за вријеме управљања бечког намјесника Бењамина Калаја а што је било усмјерено превасходно против православних Срба у Босни одн. како би се сузбио српски идентитет на територији аустроугарског протектората под називом Босна и Херцеговина (тада су сви народи одлучно одбили да буду ословљавани тим називом а највећи противници су управо били муслимани који су у то вријеме себе називали најчешће Турцима).
Друго – Бошњак алудира на област Босну те се тиме ова популација представља као старосједилачка и аутохтона што даље омогућава фабриковање историјских чињеница и стварање имиџа да су Бошњаци (муслимани) насљедници Босне и Херцеговине а Срби и Хрвати „дошљаци“, што је посебна тема.
Иако су у рат 1992. године ушли као Муслимани из истог су 1995. године изашли као Бошњаци. Већина нас се живих сјећа како су постављани билборди по градовима са муслиманским становништвом са упутством да се на попису изјасне као Бошњаци који говоре „босанским“ језиком. У међувремену су под притиском страних дипломата и српски и хрватски политичари и институције прихватили тај појам као етнички назив и он је сада званичан и правно неоспорив.
Међутим историјска је истина да се тај назив као етнички може сматрати тек послије 1993. године а не и прије тога!
Свако помињање појма Бошњак у прошлости односило се на завичајну одредницу а не „етничку“ и имало је неколико синонима – Бошњанин, Босанац и слично. У свим случајевима је у питању географски назив а не народни.
Данас је реалност да постоји народ који се изјашњава као „Бошњаци“ и не споримо њихову засебност која се свакако оформила кроз сијасет различитих историјских околности. Једино износимо чињеницу око настанка њиховог данашњег етничког назива и не допуштамо фалсификовање историје кроз које бројни индивидуалци и институције овог народа оспоравају историјско наслијеђе Срба на тој територији.
ФОТО: фејсбук
