Бошњаци су страдали јер су доносили погрешне политичке одлуке

Након што је Селма Кучевић, начелница општине Тутин рекла да је „Санџак неодвојиви дио БиХ“ одговорио јој је Мухамед Јусуфспахић, предсjедник Врховног сабора Исламске заједнице Србије да ако жели цјеловиту Босну мора се борити за цјеловиту Србију. Онда се на друштвеним мрежама расплела расправа…

Пише: Јасминко ХАЏИСАЛИХОВИЋ

Потпуно сагласан са господином Јусуфспахићем. Наравно, прочитао сам и коментаре испод овог текста у „Санџачким“. Без сумње, као и увек када све наше патриЈоте запљусне талас „националног поноса“, недостатак аргумената је надокнадјен небројеним увредама и етикетирањем.

Оно што може да се сажме као основна замерка изреченом и главни контрааргумент свих коментара је: „А шта је нама Додик“? Па ј.бо вас Додик, није тема Додик, него како смо дошли и зашто до Додика? И свих српских Додика? Има ли у нама и у одлукама наше политичке елите неких грешака или ћемо наше погрешне одлуке правдати и бранити њене протагонисте кријући се тридесет година иза невиних жртава нашег народа?

Не спори овде нико, нити оправдава, да су Бошњаци у последњем рату највише страдали, не оправдавају те погрешне политичке одлуке те злочине, али морамо себи признати да су наши политичари својим одлукама само потпомогли нашем страдању. Најблаже речено. Јер то што неко није могао претпоставити да ће баш босански Бошњаци, који се граниче са Србијом и Хрватском, највише страдати у том сукобу (како год га ко квалификовао) сноси озбиљан део одговорности за судбину бошњачког народа.

Ево ја мислим и тврдим да је највећа бошњачка политичка грешка, и убедјен сам у то и тридесет пет година после, неприхватање српско-бошњачког споразума Зулфикарпашић-Филиповић и излазак из „мини“ Југославије. Та политичка одлука нас је, уз све моралне сатисфакције којима хашким пресудама „бојимо“ нашу стварност већ три деценије, а које ништа конкретно за последицу нису произвеле и измениле, коштала садашње позиције европских Палестинсца, резервата од 23 или који % више територије БиХ, останак Бошњака из Србије и ЦГ мимо матице и јединствене државе у којој би сви заједно живели…

ЗАШТО? Само, ваљда, зато јер је неко тако наговорен или је проценио да ћемо тиме нестати у „Великој Србији“ па нас је усрећио са 100.000 мртвих у „сувереној“ БиХ коју су наши сународници одбранили? Како? Тако што данас можемо да кажемо „хришћанима“ да погледају који пасош имају, које су им таблице на аутомобилима, тако што смо ваљда „сјебали“  Србе са 49% територије „граЏанске и суверене“, тако што су Хрвати уграбили исто то само дупло мање, а ми смо остали у „сарајевском пашалуку“ и  „бихаћком џепу“.

И ми и даље, потпомогнути „западним“ пријатељима, српском другопешчаничком грантовском бригадом и следећи сарајевску усташоидну еУробриселску братију, вртимо исту политичку мантру и даље бранећи исти концепт који нас је у ову позицију и довео. И, идолопоклонички величајући људе који су донели те одлуке чије последице данас живимо. Није овде више ни важно ко је крив, него морамо да сагледамо где су грешке прављене, а не да бранећи погрешне одлуке доказујемо величину свог „бошњаштва“. Мислим, не спорим да то и даље ради ко год хоће, из убедјења или зато што неће да се замера, ја то не могу и нећу.

Није нека посебна храброст бити у „чопору“, нападати све оне који другачије мисле, и то само зато јер нећемо да признамо да смо се зајебали, да смо погрешили у нашим одлукама, свесни да и поред свега тога нисмо од комшија који су преживели голготу Јасеновца и Јадовна заслужили све што је наш народ преживео, уважавајући и њихове жртве и у прошлом и у овом рату, али одлучни да морамо напред јер назад повратка нема, колико год било тешко, колико год ране биле дубоке, и наше и њихове.

Погрешке које Бошњаци праве чекајући већ три деценије „да вакат додје“ је злочин против сопственог народа, ми тапкамо у месту заледјени у деведесетим годинама прошлог века док нам се свет пред очима мења. Најгоре је то што ми не разумемо или нећемо да прихватимо да кад тај вакат није дошао за „оног вакта“ тешко да ће ускоро стићи. И не треба такав вакат никада да додје, доста је више страдања, освете и оног „око за око“, бојим се да ми никада нисмо разумели на прави начин вакат који живимо. Ни Бошњаци, ни Срби.

Не заборавите, ако хоћете да будете поштени према себи, да ово што се нама догодило, и што нам се свима догадја, има своје корене и у дешавањима током Другог светског рата и много дужи историјски период. Колико год нас болело страдање деведесетих, наша медјусобна спирала насиља, зла и освете је много дубља, ми на жалост не учимо из историје него је с времена на време понављамо, мењајући у различитим историјским циклусима позиције џелата и жртве. Ако се као људи мало не издигнемо изнад тога него наставимо са оним „ко је први почео“, „шта су они нама“, „ко је кога више геноцидисао“ овај простор и сви ми заједно никада из муља изаћи нећемо. Једно је истина и правда, нешто сасвим друго злоупотреба и манипулација људским душама.

Знам да се написано неће многима свидети. И знам да сам издајник, четник, просрпски душманин, али све то што кажете или напишете неће променити моје мишљење. Ја сам навикао да сам за једне четник, а за друге балија и Турчин  Немам проблем, током свих ових година на све се човек навикне. Разлика је једино у томе што сам сада и јавно одлучио да вам овим што пишем покажем колико ме заболе за то што пишете и говорите, да ме више не дотичу све те увреде које сам много пута тешко преживљавао, да вам сада када сводим животне рачуне кажем да већину оних који су мене и сличне мени вредјали не мрзим, само их бескрајно презирем. Стварно сте ми се више згадили, и тај ваш лажни патриотизам. И, да, лепо ми је у тој кожи „вечите мањине“, националне, верске, идеолошке, политичке…

Пошто се слажем са оним што је Мухамед рекао, и зато што мислим да је речено највећи одраз патриотизма, морам вас обавестити да у програмском манифесту Коалиције 381 који ће носити назив „Договор 381“ у тачки 2. стоји да „Не признајемо независност Косова. Мир се договора, мир се не намеће“. Као председник Бошњачка Грађанска Странка сматрам да је борба и залагање за целовиту Србију највећи одраз поштовања и љубави према бошњачком народу и истински чин залагања за целовиту БиХ.

Онима из мог народа који су ослепели од мржње или ограјисали од антисрпства желим да поручим да они који би да суде другима морају пре свега да подју од себе и преиспитају своје одлуке јер суочавање са истином је први корак ка оздрављењу, а тиме себи дајемо шансу да у будућности исте грешке не понављамо.

Предсједник Бошњачке грађанске странке

ФОТО: фејсбук