Величањем ОВК цртају мапу „велике Албаније”
Пише: Дејан СПАЛОВИЋ/Политика
Нови талас величања терористичке „ослободилачке војске Косова”, уз претње Србима, поново је покренут не само на Косову и Метохији већ и ван граница наше земље, уз уобичајене мотиве „велике Албаније”. Док се албански политичари надмећу ко ће више да промовише ову злочиначку формацију, већински српска насеља на КиМ суочавају се са поновним провокацијама. Тако су пре неколико дана у месту Добротин код Липљана на електричним стубовима у близини ОШ „Кнез Лазар” осванули графити „ОВК”, дуж пута ка Словињу. Председник Привременог органа општине Липљан Милан Јоксимовић рекао је да то што су они исписани у близини основне школе додатно забрињава и „наводи да помислимо да им и наша деца сметају”, упутивши апел Кфору да појача контроле у срединама са већински српским становништвом.
Овом догађају претходила је својеврсна кампања међу албанским политичким представницима усмерена против процеса командантима ОВК у Специјалном суду у Хагу, очигледно у борби за подршку Албанаца из целог региона, а у надметању за лидера се не заобилази ни промовисање „велике Албаније”. Премијер из Тиране Еди Рама позвао је да на протест у знак подршке бившим вођама ОВК, против којих се воде поступци, дођу и грађани са тзв. Косова, из Северне Македоније, целе дијаспоре…
Овај скуп одржан је 17. октобра на Тргу Скендербег у центру Тиране, али је из екстремистичког покрета „Самоопредељење”, на челу са премијером привремених институција у Приштини у техничком мандату Албином Куртијем поручено да треба размислити о томе ко је имао какав став према Специјалном суду у време његовог оснивања, наводећи да је Рама својевремено убеђивао странке Приштини да гласају за оснивање овог суда. Маса у Тирани клицала је Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Јакупу Краснићију… Скупу у Албанији присуствовао је челник Демократске уније за интеграцију (ДУИ) Аљи Ахмети из Северне Македоније, најавивши слично окупљање у Скопљу.
У тој својеврсној кампањи најважније је негирати сва недела која је починила такозвана ОВК, уз уобичајене оптужбе на рачун Срба и Србије. И наравно, уз оспоравање било каквих сведочења и доказа који потврђују умешаност Албанаца у најтеже врсте ратних злочина. А таква је и исповест једног Албанца о трговини органима отетих Срба са Косова и Метохије. Овог сведока су „саборци” звали касапин и његов исказ поново је отворио тежину овог злочина. Иако се скоро петнаестак година говорило о „жутој кући” и злочинима према Србима, то судијама хашког трибунала није скренуло пажњу да бар покушају да истраже, можда управо због тога које националности су биле жртве. Да су у питању припадници неког другог народа, а да су починиоци били Срби, готово извесно да би спонзори тзв. косовске независности у Уједињеним нацијама тражили да се усвоји посебна резолуција о злочину, који има тежину геноцида над Албанцима. Овако, та тема никога, осим српске јавности и породице жртава не интересује.
Штавише, на Тргу Скендербег, на хиљаде Албанаца, од којих је већина организованим превозом дошла са тзв. Косова, окупило се да подржи команданте ОВК. Председник Србије Александар Вучић тим поводом је изјавио да скуп у Тирани неће сметати никоме из Европе, а да би сви из Европе, када би он позивао на скуп подршке лицима којима се суди за убиство цивила, рекли да је злочинац и да је то антиевропски корак. Вучић је навео да то што се десило у Тирани никоме из Европе неће сметати, јер су се они који су тај скуп организовали изјаснили против Москве и Пекинга.
„Замислите да ми организујемо скупове и то ја лично као председник, за било кога против кога се воде поступци за убиство преко стотину цивила. И да то најављујем на сва звона. И да позивам Србе од свуда да дођу из Словеније, где их има десетине хиљада, Хрватске, где их има по попису више од сто хиљада, реално данас је питање да ли је тако, из Босне и Херцеговине, где их има око милион, да позовем све друге да дођу на такве скупове. Знате ли каква би реакција Европе била? ’Уплашени смо, застрашени смо, ви сте зликовци, злочинци, овакви и онакви, то је антиевропски корак’”, рекао је Вучић. Додао је да ће, са друге стране, позив из Тиране поздравити сви јер, како је навео, нешто мора да буде против Срба, али има и додатни разлог, а то је што су се организатори изјаснили против Русије и Кине.
Српско тужилаштво за ратне злочине, пратећи наводе из књиге бивше хашке тужитељке Карле дел Понте, годинама је радило на прикупљању доказа за случај „Жута кућа”. Подаци до којих су истрагом дошли достављени су међународним истражним тимовима. На њима се налазе сведочења о отимању људи, одвођењу у импровизовану болницу, тајним операцијама узимања виталних органа и траговима тих злочина нађеним у кући у којој сада живе неки други људи објављивана су и у јавности, али тужилачки тимови нису сматрали да ту има доказа за поступак. Наше тужилаштво је дошло до извештаја из 2003. у којем осам Албанаца, припадника ОВК, сведочи о трговини људским органима на Косову. Нешто слично је пре неколико дана говорио и један од џелата, кога су „саборци” звали касапин. У емисији „Јутро са душом” на ТВ Пинк емитована је ексклузивна исповест сведока-сарадника познатог под надимком „Касап”, бившег припадника специјалне јединице ОВК „Тигрови”, који је детаљно описао злочине над Србима на Космету.
Његово сведочење открива шокантне детаље о насилној трговини органима, бруталним операцијама и прикривању трагова. Према његовим речима, Србима који су отимали су узимали органе који су имали цену па је тако срце вредело 300.000 марака, бубрег 60.000, а крв – посебно ретка нулта негативна група – 10.000 марака за пет литара. „Главни су узимали велике паре за то,” рекао је, додајући да су заробљеници претходно пролазили детаљне прегледе како би се утврдило да су здрави. У злочинима су, према његовим тврдњама, учествовали Рамуш Харадинај, Хашим Тачи, Јакуб Краснићи и Сабит Геци – које је означио као организаторе и „мозак операције”. Исти они којима се клицало на централном тргу у Тирани.
Сведок је описао како су тела након вађења органа била ушивана да не би испадала црева, а затим би специјална екипа чистила просторије. Трагови крви уклањани су хемикалијом званом бетолит – смеша праха и течности која се наносила на зидове и подове ради прикривања. Један од најстрашнијих делова сведочења односи се на његов први покушај вађења срца док је затвореник још био жив, јер му је срце још куцало. Списима случаја „Жута кућа” о којима је својевремено „Политика” извештавала, придодат је и транскрипт емисије новинара Би-Би-Сија Ника Торпа, који је дошао до очевидаца злочина над Србима у пограничном градићу Кукеш. У емисији се могло чути да су органи били транспортовани у Турску. „Видео сам много тога, видео сам како пребијају људе, боду их ножевима. Видео сам људе којима су облачили панцирна одела, а затим пуцали у њих да би проверили да ли су одела заиста непробојна”, каже један очевидац.
За најзлогласнија места на окупираним територијама, у којима је Тачијева дреничка група затварала и убијала киднаповане Србе, сматрају се логор Ликовац у општини Србица, Лапушник у општини Глоговац, Зочиште у општини Ораховац и Глођане у општини Дечане. Према подацима из 1998. године, у Ликовац је одведено 26 људи, међу којима и десет рудара с копа Белаћевац. У Лапушник је одведено четрдесетак затвореника, у Зочиште тридесетак, а највише у Глођане, око 60. Током 1999. године тај број је порастао на 500 људи. Они су мучени и убијани, а неки су одведени у Албанију, где су им вађени органи. Један од главних доказа против Тачија и његове дреничке групе који је достављен тиму Клинта Вилијамсона, шефа Еулексовог тима за истрагу о трговини органима на Косову, јесте и видео-снимак из логора у Ликовцу, на којем се, осим припадника те групе, виде и четворица киднапованих Срба са окупираних територија.
Осим питања каква је била судбина несталих Срба, отварају се и друга, и то, како је, пред очима готово 50.000 војника Кфора, терористичка ОВК могла да киднапује и убије више од 1.000 људи и како је могуће да су Србе линчовали и убијали на улицама градова попут Приштине, а да припадници Кфора нису реаговали него су окретали главу? Адвокат Тома Фила каже да није сигуран да ће за живота дочекати да Срби дочекају правду. За „Политику” истиче да је лично проверио све чињенице и установио тачно шта се дешавало током рата и после 1999. године.
„Није ’Жута кућа’ место где су узимани органи. Постојао је само један центар на Балкану где је било могуће вршити трансплантације. Тамо су људи убијани, а када би долазио тачно одређен човек онда су од заточеног Србина узимали органе”, објашњава Фила. Упркос чињеницама, он није оптимиста када је реч о правди и сумња да ће је у скоријој будућности дочекати породице оних који су мучени и убијени или су им узети органи. „Све што се догађа се односи на Запад. Нису ти органи вађени да би се продавали на улици или у оближњој продавници, него су унапред договорили и знало се шта је потребно и те органе су вадили отетим људима. Зато и не верујем у правду, јер треба да је спроведе онај ко је директно умешан у тешке злочине над Србима. Уз то имају покровитеље Американце”, каже Фила.
Упркос опструкцијама и подметањима, адвокат који је бранио више хашких оптуженика, ипак, наводи да је правда спора, али и достижна. Како оцењује, без обзира на западну машинерију и чињеницу да је лекар који је био главни у том послу, а који је био Американац, побегао је. Коментаришући досадашњи ток поступка против Хашима Тачија и још тројице бивших лидера ОВК, указује да ће они можда бити осуђени на затворске казне, али да нико од њих на крају неће бити одговоран за злочине који су почињени над Србима. „Разлог је врло прост. Сви Срби који су били ухапшени и одведени у логоре, ниједан није преживео. Дакле, сведока, непосредних учесника нема. По принципу нема тела, нема дела”, каже Фила.
Као доказ наводи да се у оптужницама против бивших лидера ОВК не налази ни „Жута кућа”, али ни неки други догађај у којем су почињени злочини над Србима. Правећи паралелу између суђења пред хашким трибуналом такозваној косовској групи, високим официрима војске и полиције тадашње СРЈ и Србије и актуелним суђењима бившим вођама ОВК пред Специјализованим већима Косова у Хагу, Фила каже да је суштинска разлика у томе што, ни он ни други адвокати оптужених официра ВЈ и МУП нису имали помоћ тадашње државе – „ниједан динар, ниједан документ нисам добио од стране југословенских власти”. „Али зато су дали све могуће документе хашком трибуналу”, каже Фила.
И адвокат Драган Палибрк каже за „Политику” да је чињеница да ни један једини Албанац није одговарао за злочине над Србима. Додаје да је то статистички податак који нико не може да оповргне. „Дакле ниједан. Ни пред Хашким трибуналом, ни пред домаћим судовима у централној Србији, ни на Косову и Метохији није одговарао за ратне злочине над Србима, а многи су били почињени. На основу чега бих онда могао да будем оптимиста да ће одговарати они који су били организатори и они који су вадили органе отетим Србима, што је евидентан злочин почињен у ’Жутој кући’. Једино што је охрабрујуће у свему томе да су нека лица ипак у притвору, ту мислим пре свега на Хашима Тачија, против којих се води поступак пред основним судом у Приштини измештеним у Хаг. И да су осим њега и друга лица у притвору и да је оптужница ступила на правну снагу, али из богатог професионалног искуства говорим, док не видим правоснажну судску пресуду, разумите ме, не могу да будем оптимиста”, каже Палибрк.
Додаје да се, када се само погледа број осуђујућих пресуда према Србима и према припадницима осталих народа, и колике су казне, види да су доживотне робије добијали једино и искључиво Срби. „Институција пуштања на слободу после одређеног времена проведеног у затвору на Србе се није односила. Били би пуштени само уколико би били на самрти као што је то био случај са генералом Небојшом Павковићем”, закључује Драган Палибрк.
Да ли је Савет Европе заборавио извештај Дика Мартија
Злочини над Србима не би били озбиљно схваћени да о томе није говорио бивши известилац Савета Европе Дик Марти, који је на Парламентарној скупштини СЕ децембра 2010. године предочио да постоје „конкретне и међусобно усаглашене индиције” да је известан број Срба и Албанаца заробљен и држан на тајним локацијама под контролом ОВК, укључујући и објекте у северној Албанији. У извештају, Марти наводи да постоје бројне индиције да су се заробљеним Србима и Албанцима вађени органи који су касније продавани у иностранству и то у периоду непосредно по окончању оружаног сукоба, „а пре него што су међународне снаге реално могле да преузму контролу над регионом и поново успоставе какав-такав ред и закон”. „Поменуто одстрањивање органа вршило се на територији Албаније, на једној клиници у близини места Фуше-Крује,” навео је Дик Марти.
Нагласио је да се ова „криминална активност” одвијала захваљујући хаосу који је владао у региону, на иницијативу појединих лидера ОВК, као и да се повезала са организованим криминалом и наставила све до 2010. године. Као доказ тој тврдњи он је навео резултате истраге која је тада спроведена у вези са радом клинике „Медикус” у Приштини. Марти је у извештају навео да и поред тога што су почетком 2000. постојали „поједини конкретни докази” о трговини органима „припадници међународних снага задужених за овај регион нису нашли за сходно да детаљно испитају поменуте околности, или су то учинили само делимично и површно”.
Објаснио је да су представници Међународног трибунала за бившу Југославију водили иницијалну истрагу, али су је после извесног времена прекинули. „Елементи доказа пронађених на локацији Рипе у Албанији уништени су, те су као такви постали неупотребљиви за детаљније анализе. Није вођена никаква даља истрага у вези са овим случајем иако га је бивша тужитељка МКТЈ сматрала довољно значајним да би на њега скренула пажњу јавности и обелоданила га у својој књизи”, наведено је у извештају који је усвојила ПС СЕ, исте оне институције у којој Приштина последњих година претендује на чланство тзв. Косова.
ФОТО: ЕПА/Георги ЛИЦОВСКИ
