Венс-Овенов план презентован 4. јануара 1993.
Пише: српскопитање
На дан 4. јануара 1993. године, светских јавности је обелодањен Венс-Овенов план који је представљао мировни предлог у циљу за окончањај рата у Босни и Херцеговини. Њега су осмуслили који су специјални изасланици Уједињених Нација за Босну и Херцеговину Сајрус Венс и лорд Дејвид Овен. План су прихватили Муслимани и Хрвати, али су га одбили Срби услед територијалнр непвезансти српских кантона унутар федерално преуређене Босне и Херцеговине. Овај план је био последњи мировни план који је предвиђао формирање унитарне Босне и Херцеговине, док су сви потоњи мировни планови су предвиђали федералну или конфедеалну поделу некадашње централне републике југословенске федерације на три аутономна ентитета (бошњачки, српски и хрватски).
План је предвиђао унитарну Босну и Херцеговину, подељену у 10 кантона, три бошњачка, три српска и три хрватска које би имале надлежности над унутрашњим пословима и образовањем. Област града Сарајева би био оформљен као посебни престонички дистрихт. Војска Републике Српске би морала да се повуче са 27% заузете територије Босне и Херцеговине. Кантони су били уређени на нсчин да Срби не би могли да организују свој обједињени кантон. Сајрус Венс је 1. априла исте године поднео оставку на место специјалног изасланика Уједињених нација. На његово место је 01. маја 1993. постављен норвешки министар иностраних послова Торвалд Столтенберг.
Слободан Милошевић је на састанку са Овеном у Београду 24. априла 1993. прихватио план уз претњу већим санкцијама Савезној Републици Југославији. План су прихватили и Бошњаци Алија Изетбеговића, председник Хрватске Фрањо Туђман и Мате Бобан, представник хрватског народа у Босни и Херцеговини.
Овен је сазвао мировну конференцију у Атини 1. маја 1993. на којој су учествовале све зараћене стране. Представник Срба Радован Караџић није желео да потпише споразум јер се плашио да ће Република Српска бити одсечена. Овен се уздао да ће Милошевић, Момир Булатовић и Добрица Ћосић утицати на Караџића да потпише споразум. Караџић је, након вишечасовног убеђивања, пристао да потпише споразум, али под условом да га ратификује Народна скупштина Републике Српске
Скупштина је сазвана 5. маја 1993. на Палама. Присуствовали су јој и Милошевић, Булатовић, Ћосић и грчки премијер Константинос Мицотакис, који су убеђивали српске посланике да прихвате план. Међутим, генерал Ратко Младић је посланицима показао територије под контролом Војске Републике Српске и територије које је Србима нудио Венс-Овенов план.
На затвореној седници, посланици Народне скупштине Републике Српске су одбацили Венс-Овенов план, а југословенска делегација је напустила заседање. Лорд Овен је 18. јуна саопштио да је план званично мртав.
ФОТО: фејсбук
