Дан уједињења Србије и Црне Горе

Пише: Вук МАНДУШИЋ

На данашњи дан 26. новембра 1918.г. у Подгорици одржана је Велика црногорска народна скупштина која је без расправе и акламацијом усвојила већ написани текст Одлука, који су потписали 164 посланика. Овај акт је усвојен под именом ,,Резолуција”, а касније објављен као плакат под називом ,,Одлука”.

Одлуке су:

1) Да се српски краљ Никола I Петровић Његош и његова династија збаци са пријестолаКраљевине Црне Горе у корист српске династије Карађорђевић, усљед капитулације Краљевине Црне Горе у Великом рату.

2) Да се Црна Гора са братском Србијом уједини у једну једину државу под династијом Карађорђевића, А ЗАТИМ ДА ТАКО УЈЕДИЊЕНЕ СТУПЕ У ЗАЈЕДНИЧКУ ОТАЏБИНУ – ,,Отаџбину нашег троименог народа Срба, Хрвата и Словенаца”.

3) Да се изабере Извршни народни одбор од 5 лица, који ће руководити пословима, док се уједињење Србије и Црне Горе не приведе крају.

4) Да се о овој скупштинској одлуци извијести бивши краљ Црне Горе Никола Петровић Његош, Влада Краљевине Србије, пријатељске Споразумне силе и све неутралне државе.

Ова историјска одлука о уједињењу нарушена је 3 пута.

1) Први пут је проусташки Црногорски сабор, који се састао на Петровдан 1941. укинуо одлуке Подгоричке скупштине и по угледу на Павелићеву усташку Независну Државу Хрватску формирао Независну Државу Црну Гору под усташом Секулом Дрљевићем, а de facto се радило о италијанском протекторату Montenegro (само дан касније српски народ у Црној Гори подиже Тринаестојулски устанак против те такве Независне Државе Црне Горе).

2)Други пут то је урађено Другим засједањем Авноја у Јајцу 29. и 30. новембра 1943. године када је одлуком о федерализацији Југославије Црна Гора одвојена од Србије, а што је озваничено и првим уставом ФНРЈ, којим је дефинисано да се држава састоји од шест федералних јединица (република): Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније, Црне Горе, Србије и Словеније.

3) Трећи пут 2006. године након покраденог референдума о независности чиме је званично престала да постоји Државна заједница Србија и Црна Гора.

Битно је напоменути да су сви предсједници влада (које можете видјети на сликама испод) од доношења црногорског Устава 1905. године подржали и поздравили одлуке Велике народне скупштине, а то су Лазар Мијушковић, Марко Радуловић, Андрија Радовић, Лазар Томановић, бригадир Митар Мартиновић и сердар Јанко Вукотић.

Учесници Велике црногорске народне скупштне били су:

1) Гаврило Дожић (митрополит црногорско-приморски)

2) Саво Церовић (члан великог суда)

3) Душан Матановић (адвокат)

4) Крсто Раичковић (правник)

5) Јован Станковић (учитељ)

6) Јован Ћетковић (учитељ)

7) Спасоје Пилетић (нач. мин. ун. дјела)

8 ) Михаило Божовић (свршени правник)

9) Вуко Пулевић (свршени филозоф)

10) Филип Павићевић (учитељ)

11) Петар Поповић (секр. обл. суда)

12) Арсо Петровић (секр. обл. суда)

13) Стеван Гошовић (матурант)

14) Мираш Радоњић (писар обл. суда)

15) Димитрије Грујић (учитељ)

16) Никола Симовић (свештеник)

17) Радован Бошковић (секр. суда)

18) Душан Групковић (студент права)

19) Марко Савићевић (чиновник)

20) Станко Радовић (марвени љекар)

21) Милош Јовановић (апсол. правник)

22) Живко Павићевић (апсол. правник)

23) Лазар Дамјановић (адвокат)

24) Саво Фатић (адвокат)

25) Ново Вучић (учитељ)

26) Ника Ујкић (тежак)

27) Милан Ненезић (управник банке)

28) Спасоје Радуловић (бивши народни посланик)

29) Василије Дракић (учитељ)

30) Филип Мајић (свештеник)

31) Ристо Вујачић (адвокат)

32) Зарије Вуковић (предсједник суда у пензији)

33) Јанко Спасојевић (бивши министар)

34) Љубо Бакић (бивши министар)

35) Саво Спасојевић (секретар мин. спољ. послова)

36) Радоје Николић (геометар)

37) Новица Поповић (учитељ)

38) Љубо Вуксановић (адвокат)

39) Божидар Томовић (студент права)

40) Јагош Вешовић (професор)

41) Саво Пауновић (племенски капетан у пензији)

42) Ристо Јојић (суплент)

43) Томица Ивановић (студент права)

44) Марко Ћулафић (тежак)

45) Ново Вугделић (чин. Главне контроле)

46) Јаков Зарубица (љекар)

47) Серафим Џарић (игуман)

48) Саво Вукојичић (свештеник)

49) Дервиш Шећер Кадић (окружни муфтија)

50) Омер Бег Селановић (судија обл. суда)

51) Милан Бајић (апсол. правник)

52) Хамди Бег Хасанбеговић (посједник)

53) Митар Обрадовић (суплент)

54) Алекса Бајић (трговац)

55) Махмут Бегмановић (судија Општинског суда)

56) Прокопије Шиљак (учитељ)

57) Сава Драговић (бив. судија)

58) Илија Мандић (плем. капетан у пензији)

59) Јово Лазаревић (трговац)

60) Милош Радовић (учитељ)

61) Милан Терић (сврш. ђак тргов. академије)

62) Павле Жижић (учитељ)

63) Новица Шћепановић (апсол. студент филозофије)

64) Благоје Селић (општ. судија)

65) Никола Булатовић (учитељ)

66) Мишо Драшковић (земљорадник)

67) Марко Ракочевић (апсол. студент филозофије)

68) Мирко Вујисић (свештеник)

69) Богдан Бојовић (секретар првост. суда)

70) Томо Полексић (матурант)

71) Станко Обрадовић (свештеник)

72) Љубо Церовић (писар. обл. суда)

73) Радован Томић (учитељ)

74) Радуле Јауковић (секретар вел. суда)

75) Марко Даковић (адвокат)

76) Косто Пејовић (адвокат. приправ.)

77) Иво Вукотић (адвокат. приправ.)

78) Гавро Комненић (пошт. чин.)

79) Никола Ковачевић (учитељ)

80) Иво Копривица (свештеник)

81) Миљко Булајић (учитељ)

82) Косто Љешевић (свештеник)

83) Новак Ковачевић (судија)

84) Мирко Симовић (настојник грађ.)

85) Милош Брајовић (учитељ)

86) Глиша Лаловић (банкар. чинов.)

87) Стеван Николић (студент)

88) Вукан Ђуровић (сврш. правник.)

89) Љубо Павић (посједник)

90) Јово Бајовић (предсједник општине)

91) Крсто Станишић (земљоделац)

92) Милан Вукотић (чиновник)

93) Грујица Ускоковић (земљорадник)

94) Данило Радоичић (чиновник)

95) Миро Гломазић (учитељ)

96) Мирчета Головић (свештеник)

97) Јово Радовић (свештеник)

98) Митар Вишњић (земљоделац)

99) Илија Гвозденовић (учитељ)

100) Никола Клисић (учитељ)

101) Михаило Ивановић (судија)

102) Душан Поповић (студент права)

103) Др Блажо Лекић (др људских права)

104) Петар Лукић (чиновник)

105) Митар Иличконић (трговац)

106) Петар Хајдуковић (свештеник)

107) Васо Новаковић (студент права)

108) Сава Дивановић (банкар. чинов.)

109) Суљо Петовић (земљорадник)

110) Урош Марић (апотекар)

111) Јован Хајдуковић (чиновник)

112) Љубо Гломазић (адвокат)

113) Нешко Радовић (љекар)

114) Видо Милошевић (земљорадник)

115) Марко Матановић (инжењер)

116) Алекса Мартиновић (консул)

117) Перо Врбица (шеф. држ. рачуноводства)

118) Војвода Стево Вукотић (бив. обласни управитељ)

119) Лука Вукотић (адвокат. приправ.)

120) Блажо Беговић (учитељ)

121) Живко Драговић (држ. савјетник)

122) Петар Мијановић (свештеник)

123) Крсто Радуловић (свештеник)

124) Митар Вукчевић (држ. правобранилац)

125) Милутин Лопичић (љекар)

126) Стево Јовићевић (банк. чиновник)

127) Јован Дапчевић (ђакон)

128) Никола Марковић (учитељ)

129) Васо Ђурановић (учитељ)

130) Марко Кнежевић (суплент)

131) Перо Калуђеровић (учитељ)

132) Милосав Раичевић (бивши министар)

133) Богдан Обрадовић (учитељ)

134) Тома Јоксимовић (учитељ)

135) Прокопије Вековић (прото-синђел)

136) Љубомир Поповић (инжињер)

137) Нико Цемовић (судија)

138) Александар Бојовић (учитељ)

139) Кирило Балшић (свештеник)

140) Никола Мићовић (студент права)

141) Андро Станић (трговац)

142) Радосав Јоксимовић (писар капетаније у пенз.)

143) Милић Поповић (срески капетан у пенз.)

144) Вукајло Девић (учитељ)

145) Милан Поповић (учитељ)

146) Мило Делевић (судија)

147) Милош Поповић (учитељ)

148) Александар Поповић (предсједник општине)

149) Назим Бег Махмутовић (велепосједник)

150) Михаило Димитријевић (трговац)

151) Љубомир Кујунчић (трговац)

152) Муса Сеидула (трговац)

153) Миливоје Милетић (свештеник)

154) Камбер Дема (земљорадник)

155) Величко Лазаревић (земљорадник)

156) Дашко Хреза (свештеник)

157) Никола Јовићевић (свештеник)

158) Јевто Поповић (предс. окр. суда)

159) Крсто Јаблан (судија)

160) Мехмет Зећирага (велепосједник)

161) Мустафа Јајага (земљорадник)

162) Велимир Јојић (свршени филозоф)

Такође су накнадно изабрани Секула Дрљевић и државни савјетник Мило Дожић.

Српском народу у Црној Гори честитамо годишњицу уједињења и полажемо наше наде да ћемо у будућности заједно стргнути окове комунистичког Авноја, којим су насилно раздвојене српске историјске и етничке територије, те потпуно погажене одлуке славне Подгоричке скупштине.

ДО ПОНОВНОГ УЈЕДИЊЕЊА!

ФОТО: Викпедија