Да ли је роман „Нож“ дјело Вука Драшковића, или…?
Пише: Мирослав ЛАКОВИЋ
Стил којим је написан „Нож“ има неку херцеговачку, готово митску густину. Језик је прецизан, оштар, пун архаизама који нису вештачки, него као да их је неко ко је одрастао у том камену у себи носио. Дружим се са њима па то одлично знам. То су чврсти људи са осмехом јагњета и скоро сви одреда су прави православци, они „збуњени“ су веома ретки. Он има херцеговачко порекло али је рођен далеко од Херцеговине. Одрастао је у градовима, новинар – прави урбани тип. Тако да није могао имати тај језик у себи на начин на који га „Нож“ има. Можда је он то „средио“, дописао делове али је језгро, душа и највећи део текста дошао од неког другог ко је то носио у себи као личну рану. Не занемаримо што никада није хтео да прича о томе како је књига настала. Кад год су га питали за детаље, врло брзо би прелазио на „моја породица је преживела покољ“, „чуо сам приче од старијих“… никад није рекао: „Седео сам три године и писао то и то“ – увек нека магла никад ништа јасно. Ако упоредимо „Нож“ и „Монаха“ разлика у стилу је толико очигледна да је тешко поверовати да је исти човек написао обе књиге. „Монах“ је модеран, новинарски, градски што управо и приличи писцу. Много дијалога, кратке реченице, пуно ироније и сарказма а „Нож“ спор, готово библијски.
Након краја рата у БиХ почео се понашати као да се стиди те књиге. Кад је кренуо у „помиритељску“ фазу, „Нож“ му је постао терет. Као да није његов, па му није ни жао што га се одриче без обзира на његов успех. Ако се узме у обзир „Симон Олујић“ наводни српски снајпериста који у незнању убија своју жену и дете очигледно је да он прави неко своје лично поравњање као супротност за „Нож“ а не као „наставак“ истог. То је некако баш комунистички, где он и припада. Препоручујем му да прочита „Јелена 93“ она је далеко истинитија од „снајпер сафарија“ који је са српске стране организацијски био готово неизводљив. Према њој би требало снимити филм ако српска кинематографија икад постане српска.
По мени „Нож“ ће остати најбоља књига коју Вук Драшковић вероватно никада није написао. Јер Нож“ и даље стоји као рана. Ко год га је написао, платио је највишу цену.
ФОТО: фејсбук
