Дејтонски споразум омогућио опстанак српског народа

Подјелите чланак

„Србија читаво време безрезервно подржавала српски народ у БиХ по цену огромних губитака“, рекао је Никола Шаиновић

Извор: Политика

Бивши премијер Србије и потпредседник Владе Југославије Никола Шаиновић рекао је данас поводом три деценије од постизања Дејтонског споразума да је споразум после крвавих ратова и неуспешних преговора донео трајан мир Босни и Херцеговини, као и минимум правде и равноправности за сва три народа.

Истакао је да Дејтонски мировни споразум траје 30 година, наводећи да то није мало „у овим турбулентним временима”.

-Многи су се други споразуми компромитовали, узмимо 1244 који је дубоко нарушен или Мински споразум у ратовима Русије и Украјине. Дејтон је ипак опстао зато што има равноправност у корену и ту његову тековину треба чувати обема рукама и не дозволити да зарад било каквих интереса буде нарушена – рекао је Шаиновић за Танјуг.

Он наводи и да је Дејтонски мировни споразум српском народу омогућио да има свој ентитет са статусом пуноправне федералне јединице која одлучује о својим животним питањима и који му даје могућност опстанка.

Говорећи о преговарачкој позицији Србије пред одлазак у Дејтон, рекао да је Србија читаво време безрезервно подржавала српски народ у БиХ, по цену огромних губитака.

-После толико времена, када говоримо о цени санкција, говоримо о цени огромних одрицања, материјалних, људских, једноставно Србија није могла да остави свој народ без подршке. То је била основа те политичке платформе. Пут до мира је читаво време био наша оријентација – нагласио је Шаиновић.

Он је оценио да је до рата дошло тиме што је поништена конститутивност народа у социјалистичкој Југославији и у социјалистичкој Босни.

-Таква равноправна конститутивност се огледала не у правима националних мањина, него у праву Срба, Бошњака и Хрвата на једнаку заступљеност у руковођењу државом. На једнако учешће у доношењу одлука, у дефинисању судбине, не само као аспект праведности него као аспект помирења после ужасног Другог светског рата. Онај ко је то хтео да поништи, хтео је да врати доминацију једних над другима и да врати туробна сећања на Други светски рат – рекао је Шаиновић оцењујући да је зато и избрио рат.

На питање које одредбе Дејтона су се показале као најслабије или најугроженије, Шаиновић је подсетио да је Дејтон предвиђао формирање савета за спровођење мира.

-Ми смо се жалили па смо рекли ‘Не, ваљда савет за спровођење споразума’, али они су рекли ‘Не, немојте да сте ситничави’. Тај савет је после био мајка промена Дејтона. Тај савет је усвојио Бонска овлашћења, дао ненормална овлашћења високом представнику и довео до извора кризе која траје и данас – оценио је Шаиновић.

Према његовим речима, није прецизирано ни разграничење у зони Брчког, јер је у Дејтону речено да „нису стигли“.

-Све смо границе нацртали, али у зони Брчког није се стигло, па ће се наставити у духу Дејтона, значи разграничење Републике Српске и Федерације. А онда је испало да то никад није завршено него је направљена арбитража па је направљен дистрикт Брчко који нарушава континуитет Републике Српске и који даље компликује односе. Али боље и то него рат – навео је Шаиновић.

На питање колико су потези високих званичника нарушили дух Дејтонског споразума, Шаиновић је рекао да европски представници често покушавају да „на сиви начин” направе унитарну Босну, јер не разумеју дубину кризе и тежину рата који је Дејтон зауставио.

-Зарад циљева које су они морали да спроводе у интересу великих сила које су их делегирале покушава се читаво време да остане архитектура два ентитета, али да се на сиви начин прави унитарна Босна. То често раде европски представници са неразумевањем дубине кризе и тежине рата коју је Дејтон зауставио. Све то стално изазива нове кризе и ствара утисак да Дејтон није арматура него неки клизави садржај – навео је Шаиновић.

Споразум званичног назива Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, постигнут је у Дејтону 21. новембра 1995. године, а потписан 14. децембра исте године у Јелисејској палати у Паризу.

Споразум се уобичајено назива Дејтонски споразум, по граду Дејтон, округ Монтгомери у Охају, где су у ваздухопловној војној бази Рајт Петерсон вођени тронедељни преговори који су завршени 21. новембра 1995, чиме је најзад окончан троипогодишњег рат у Босни и Херцеговини, започет априла 1992. године.

ФОТО: Танјуг

Сличне објаве

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *