Дејтон број 2 – Прудски споразум – Бањалука с Бихаћем, Сарајево до Дрине, Тузла с Бијељином, Мостар центар Херцеговине!

Пише: Славко БАСАРА

Неколико дана прије прославе 34 године постојања Парламент Републике Српске поништио је сам себе и све одлуке којима је „чувао имовину, штитио аутономност и Дејтонски споразум“!

Поништавањем закона који су изазвали некрунисаног „фирера“ Кристијана Шмита да се обрачуна са „националистом“ снага реформи Милорадом Додиком, Народна скупштина Републике Српске (основана 24. октобра 1991. године) 18. октобра 2025. године постала празна љуштура, „изумрлих“ изворних посланика, понеким залуталим „мегафоном“ и политичарима без карактера, кичме, мозга, националног опредјељена и става, али уносних дневница и бенефиција!

Тачније речено без искрене и истинске вјере!

Словачки политички каријериста Мирослав Лајчак, некадашњи високи представник за БиХ, истакао је својевремено да се трага за „мултиетничким и економски одрживим регијама у БиХ“. Александар Вулин, сенатор Републике Српске је „прозвао“ Народну скупштину и посланике да не очекује „да власт у Републици Српској Србима поштено призна да је политика борбе за очување Дејтонског положаја Српске доживела тежак пораз!“ Дотакао је и прогоњеног предсједника Републике Српске Милорада Додика кога је замијенила, као вршилац дужности, Ана Тришић Бабић, кадар УСАИД-а у српском ентитету „Дејтонске земље“.

Сви помињу некакве нове регије. „Распакивање“ изворног „Дејтона“ и „устоличење“ новог америчког пакета за несрећно поднебље БиХ – „Дејтона 2“. А, шта би то могло да буде? Прудски споразум!

ПРУДСКИ СПОРАЗУМ

Прудски процес означава низ састанака од марта до децембра 2008. између тројице предсједника водећих националних странака у БиХ: Драгана Човића из ХДЗ-а БиХ, Милорада Додика из СНСД-а и Сулејмана Тихића из СДА, на којима су расправљане уставне реформе, попис становништва за 2011. годину, статус Брчко дистрикта и питање државне имовине (МОЛИМ!). Процес је пропао због фракцијских борби унутар СДА, када се Бакир Изетбеговић супротставио подјели БиХ на четири федералне јединице, коментирајући како то иде на штету муслимана (од 1993. године Бошњака).

Човић је у новембру 2008. године иницирао преговоре око реформе Устава БиХ. Након тога, састао се с предсједницима водећих националних странака, Милорадом Додиком из СНСД-а и Сулејманом Тихићем из СДА. Њих тројица потписала су Оџачки споразум исти мјесец чиме је почео Прудски процес. На тај начин су се хтјеле постићи уставне реформе, одредити попис становништва за 2011, уредити статус Брчко дистрикта и ријешити питање државног власништва (ИЗВИНИТЕ!). Договор су подржале ове три водеће странке, али су се успротивиле Странка за БиХ Хариса Силајџића и ХДЗ 1990 Боже Љубића, исте странке које су обориле Априлски пакет 2006. године. Силајџић је приговарао да Прудски процес потцјењује бошњачке националне интересе.

Вијеће за имплементацију мира (ПИЦ) за замјеника Мирослава Лајчака именовало је аустријског велепосланика при Словенији Валентина Инцка у марту 2009. године, који је изјавио како ће његов приоритет бити подршка Прудском процесу! На Мостарском сајму 31. марта 2009. године састали су се Човић и Тихић заједно с предсједником Владе Хрватске Ивом Санадером и новим високим представником. Састанак се збио како би се могао представити напредак Прудског процеса ПИЦ-у и новом високом представнику. Санадер је на састанку изразио подршку Прудском процесу и захтјевао да хрватски народ у БиХ буде „суверен, равноправан и конститутиван с преостала два народа“.

Прудски процес је нарушен када је Додик инсистирао да се потпише документ којим се тражи укидање Канцеларије високог представника, због чега је Тихић одбијао састанке. Човић се такође одбијао да се састаје без учешћа све тројице представника. Али, да би се одржао нови састанак „Прудске тројке“, у јуну 2009. године, укључио се високи представник Европске уније за вањску и сигурносну политику Хавиер Солана (генерални секретар НАТО-а који је 1999. године без одлуке Савјета безбједности Уједињених нација наредио бомбардовање суверене и неутралне државе СР Југославије, чланице УН). Упркос покушајима, Солана није успио у својим намјерама. Међутим, Додик и Тихић изгладили су неспоразуме 16. јуна уз помоћ бизнисмена Енвера Штитковца на отварању творнице у Жепи. ОХР је позвао „Прудску тројку“ на састанак 25. јуна у Сарајеву.

ОХР је 25. јуна 2009. године на својој званичној интернет страници, под насловом „Састанак у оквиру прудског процеса у Сарајеву“ тужно констатовао:

„Међународна заједница подржава Прудски процес, као иницијативу домаћих органа којом се ствара форум за политички дијалог у циљу рјешавања важних политичких питања са којима се Босна и Херцеговина суочава. На састанку Вијећа за имплементацију мира одржаном у марту, политички лидери су се обавезали да ће проширити овај процес и максимално се ангажовати на рјешавању преосталих циљева, неопходних за  затварање ОХР-а.  

Како би олакшао и дао нови замах прудском процесу, високи представник и специјални представник ЕУ Валентин Инцко позвао је прудску тројку на састанак у Сарајеву. Његов позив услиједио је тек након што су испуњени одређени предуслови. Оно што је најзначајније, закључци Републике Српске од 14. маја су стављени ван снаге, а расправа о закључцима је повучена са дневног реда актуелне сједнице Народне скупштине РС-а. Након што су премијер Републике Српске Милорад Додик и предсједник Србије Борис Тадић 22. јуна 2009. године потврдили своју опредијељеност територијалном интегритету и суверенитету Босне и Херцеговине, високи представник позвао је тројицу страначких лидера, Драгана Човића из ХДЗ-а, Милорада Додика из СНСД-а и Сулејмана Тихића из СДА да присуствују састанку.

Високи представник и специјални представник ЕУ Валентин Инцко изразио је жаљење што господин Тихић није присуствовао састанку, али у потпуности поштује његову одлуку. Не постоји алтернатива дијалогу, чак и у најтежим околностима. Инцко се такође сложио да је потребно сачувати достојанство свих учесника, изразивши увјерење да г. Тихић разматра конструктивне мјере за даљње дјеловање. Високи представник/специјални представник ЕУ додао је:

-С обзиром да је прудски процес сада у деликатној фази, морају се истражити нове могућности како наставити дијалог између три конститутивна народа. Јасно је да је неопходно проширити основу, те истражити нове полазне тачке, што је свакако била једна од тема данашњег разговора – изјавио је Инцко.

Инцко је упозорио да се упркос актуелним дискусијама о политичким питањима не смију заборавити економска питања, поготово у вријеме свјетске финансијске и привредне кризе. Схватајући важност овог проблема, присутни су се такође осврнули и на то питање.

Високи представник и специјални представник ЕУ Валентин Инцко је рекао да босанскохерцеговачки политичари морају почети радити на начин који ће донијети конкретан напредак овој земљи и довести Босну и Херцеговину ближе Европској унији“.

БАЊАЛУЧКИ ДОГОВОР

На почетку прудског процеса десио се Бањалучки договор, као темељ рушења Дејтонског споразума!

Бањалучки договор је био политички споразум којег су потписали политички представници Срба, Бошњака и Хрвата у Босни и Херцеговини Милорад Додик, Сулејман Тихић и Драган Човић. Наставак је преговора из Прудског споразума, потписан је у Бањалуци почетком 2009. године. Договором је одређен нови политичка и територијална организација БиХ. Предвиђа, да по њему буду, три управна нивоа власти: мјесну, централну и државну.

Сама БиХ би се том реорганизацијом подијелила на четири федералне јединице, од којих би свака јединица имала своју законодавну, извршну и судску власт. Такво „прекомпоновање“ Дејтонског споразума би створило предуслове да се БиХ може децентрализирати, а њени народи би могли одржати БиХ као државу која би била суверена и мултиетничка.

Договор Србима гарантује да очувају Републику Српску и заштиту властитог идентитета, Муслиманима-Бошњацима државну сувереност. У својој би федералној јединици имали властито законодавство, те политичку и судбену власт која не би била закочена због несређених односа с Хрватима. Хрватима из БиХ овај договор омогућава територијалну успоставу хрватске федералне јединице, чиме се Хрватима из БиХ гарантује очување опстанка и једнакоправности са Србима и Муслиманима-Бошњацима.

Реакције у круговима осталих политичара у БиХ су били различити. Харис Силајџић је сутрадан запријетио ратом против Хрвата. Колегијум СДА је 31. јануара 2009. године, супротно томе, подржао овај договор!

БАЊАЛУКА С БИХАЋЕМ, САРАЈЕВО ДО ДРИНЕ, ТУЗЛА С БИЈЕЉИНОМ, МОСТАР ЦЕНТАР ХЕРЦЕГОВИНЕ!

Онда се све смирило, чекајући неко ново и погодније вријеме, услови у којима ће се поново покушати распаковати изворни „Дејтон“ и увести „Дејтон 2“, тачније споразум по којем ће се БиХ подијелити на четири територијалне јединице, без ентитетских граница.

Сарајевски дневни лист „Ослобођење“ је приликом потписа Бањалучког договора, на насловној страници, објавило занимљиво прецизан наслов:

„Бањалука с Бихаћем, Сарајево до Дрине, Тузла с Бијељином, Мостар центар Херцеговине!“

Јесу ли то четири мултинационалне и економски функционалне регије?

Које ће да настану на причи Закона о „државној“ имовини (ШТА КАЖЕТЕ!)?

Добро рече Данило Бата Стојковић у култном филму „Ко то тамо пева“, слушајући коментар оца и сина у шумарку „како би и они то мало радили“ – срам вас било!

Актери су још увијек исти, осим Сулејмана Тихића, који од 25. септембра 2015. године „оре небеске њиве“. Додика су, као и Народну скупштину Републике Српске, невладине организације под контролом УСАИД-а, ставиле на маргину ликом в.д. предсједнице Ане Тришић Бабић. Бабиног синчића Бакира су поништили неки Дениси Бећиревићи и Елмедини Конаковићи, остао је предсједник „акције“ уз јарана предсједника „независности“, под придјевом „демократски“. Харис Силајџић је „објективни“ амбасадор БиХ при Уједињеним нацијама у Њујорку у којем само клевеће и све руши.

Све то није важно. Сценарио је одавно написан, глумци се мијењају, по умијећу и опредјељењу бирају се улоге.

То што је Прудским процесом топографски Република Српска нестала можда и није толико забрињавајуће колико је трагично што ће Срби из Бањалуке и Крајине, тим документом, остати без „Коридора живота“! Шта ћемо са свим оним животима, овјенчаним на Видовдан 1992. године, који су уграђени у тај коридор?

У блажој варијанти дијелиће аутопут „9. јануар“, као једину алтернативу „гладних уста“ Европске уније на Балкану, са привремено окупираним Грмечом и Цазинском крајином, на којем ће, као печурке послије кише, ницати ХИФЕ, ИНЕ, ОМВ-ови, МОЛ-ови… и, можда, понеки „Њестро петрол“. Ако се тако у будућности, уопште, буде и звао тај пут за аута?!

Најбоље је да кренемо на вријеме, да ископавамо своје мртве, као Срби из Српског Сарајева у зиму 1996. године након „Дејтона“ и преносимо их…

Гдје?

Немојте само, на силу, поново да гинемо и тракторски завичаје губимо. Довољно смо пропатили као народ. Пружите нам шансу да будемо бар добровољци новог одласка у непознато.

Мир нема цијену! Коме је до рата, у кући му дабогда био!

Чији је, по договору, Дистрикт Брчко?

ФОТО: фејсбук