Дијете из Колоне ’95: Марија Вуковић
Пише: српскопитање
Рођена у Книну, евакуисана са три године због терористичке акције „Олуја“, бори се у великом финалу за олимпијско злато у Токију. Мада је за нас већ златна…
Марија Вуковић, рођена је 21. јануара 1992. године у Книну. Основну школу завршила је на Цетињу, док је средњу школу завршила у Бару.
Са 14 година почела је да тренира атлетику, а њена дисциплина је скок увис. Власница је свих црногорских рекорда, у категоријама од пионира, до сениора.
Данас је чланица АК Подгорице. Живи и тренира у Атини.
У историји црногорског спорта остаће упамћена да је Марија прва освајачица свјетске златне медаље за Црну Гору.
-Може се рећи да је судбина утицала на то што се данас бавим атлетиком и представљам Црну Гору. С обзиром да смо ја и сестра биле веома мале (двије и три године) слабо чега се сјећам. Али временом, што смо бивале старије и зрелије, мама и тата су покушавале да нам приближе свакодневницу из тог времена. Имале смо дивно дјетињство, захваљујући родитељима, ништа нам није недостајало и биле смо безбрижне. Мислим да смо сестра и ја много мање осјетили то ратно стање него старији око нас – рекла је Марија Вуковић.
Маријину породицу није заобишла најтежа судбина страдалника у Олуји. Њени дјед Танасије и баба Милица из Голубића код Книна убијени су тог августовског дана заједно са још 25 Голубићана у вријеме када је широм Крајине сијана смрт над малобројним преосталим становништвом.
-Мислим да је тата дао све од себе да одрастемо срећне и да не видимо тугу која се, сигурна сам, не може упоредити ни са једном животном. Мама и ми смо били његови најближи тада. Трудимо се да одвојимо неколико дана преко љета да посјетимо баку са мамине стране која и даље живи у Книну, увијек обиђемо кућу у Голубићу и гробље. Стриц и отац су успјели да обнове кућу иако су о томе одавно причали и маштали, али није било могућности. Драго нам је да ћемо опет имати нешто своје кад дођемо у Голубићу, али највише нам је драго због тате и стрица јер вјерујем да нисмо ни свесне колико то њима значи – прича Марија.
Марији је породица увијек најјачи и најважнији ослонац. Бити избјеглица никад није лако, а посебно ако одрастете са тим као обиљежјем.
-У почетку није било нимало лако, биле смо мале, али смо осјећале одбацивање и осуђивање. Рат и политичке и националне подјеле обликоване су сваког другачије. Хвала Богу, мама тата су нас лијепо васпитали и мислим да смо уживале у свакој секунди живота. Увијек смо имали једни друге тако да је било мање важно гдје живимо. Не кажу џаба, није битно гдје него с ким – истакла је Марија Вуковић.
Њена сестра Јована Вуковић игра кошарку, док је најмлађи брат Давид ђак генерације.
Марија је одликована од стране блаженопочившег митрополита Црногорско-приморског Амфилохија.
Извор: фејсбук страница Обновимо Крајину
ФОТО: фејсбук
