Дијете из Колоне ’95: Славица Марић
Пише: српскопитање
Школовање завршила у Београду, неговатељ је старих и немоћних лица. Мајка две ћерке. Као дете била је циљ највеће терористичке операције на свету. Али „брионски план истребљења“ није реализован. Живот је победио.
„Тог 5.аугуста ’95. крећем из своје родне куће не знајући куда идем. Док излазим чујем гранате. Крећем са својом породицом, родбином, комшијама на пут према Србу преко Мартин Брода и долазимо 7.аугуста ’95 у Босански Петровац.Ту смо застали да се мало умијемо и сипамо воду. Била сам са млађом сестрицом од ујака када су се у једном моменту чуле сирене. Људи су били у паници и мени није било јасно шта се дешава. Пришла је једна конобарица рекла је: „Бјежите хоће да нас бомбардују.“ Изашла сам из кафане са сестрицом и села на ливаду испод једног великог израслог шипка где је било хлада.Ту нам се придружио јос један војник. Посматрали смо мигиве како надлећу око Босанског Петровца. У једном моменту сам видела из једног мига избачену белу коцкасту кутију која је лебдила у ваздуху а затим су направили још пар кругова и бомбардовали колону. Након кратког путовања наишли смо на камион са конзервама који је био у пламену….запаљени аутомобили и пуно крви на цести. Наставили смо путовање након краћег стајања као и сви остали људи из колоне и сазнали шта се десило на Петровачкој цести. Путовали смо у страху даљњег очекивања да ће опет бомбардовати колону.“
„Али без обзира шта је све агресор урадио мени и мом Крајишком народу и што су ми кућу запалили и даље се поносим Крајином. Куда год идем носим је у срцу и радо се враћам кад год могу. Волим те Крајино увек ћу ти доћи.“
ФОТО: фејсбук
