Драшковићев „Монах Хокај“ у „Сарајево сафарију“ – чињенична лаж и обмана

Подјелите чланак

Пише: Мирослав ЛАКОВИЋ

Иако је само фикција и „слобода писца“ у роману „Монах Хокај“ са Шпицасте стијене (на Требевићу) било је немогуће прецизно погодити некога поред Себиља на Башчаршији.

Ваздушна удаљеност – права линија је око 2,2 км, а тадашње снајперске пушке попут Заставе М76 или СВД Драгунова имале су ефективан домет до 800-1.000 метара са далеко лошијом оптиком него данас. Из разлога што читаоци слабо познају терен прича пролази као истина иако би то било превише и за Криса Кајла најпознатијег снајперисту икад.

Згражавање на написано је такође стварно, без обзира што је технички немогуће. Ту је и наводни „Снајпер сафари“ којег по аутоматизму повезују са романом „Монах Хокај“ у којем виде некакво признање српске стране. Према онима који потенцирају тај болесни наум и његово остварење те „туре“ су наводно биле викенд аранжмани за богате странце углавном љубитеље оружја из Италије, САД-а и других земаља. Они су наводно плаћали до 100.000 еура (прилагођено за инфлацију) српским снагама да пуцају на цивиле из њихових положаја око Сарајева. Учесници су се као састајали у Трсту, летели компанијом Авиогенеx у Пале или Београд, а затим их су српски војници пратили до снајперских тачака.

Постојао је, опет наводни и „ценовник“. Највиша цена за децу, затим мушкарце и жене, док су старији били „бесплатни“- вероватно се на њима вежбало. Уколико размотримо могућност организације наводних „снајпер сафарија“ од стране српских снага у околини Сарајева у периоду 1992–1995, кључни фактор који побија наратив је међународна изолација Републике Српске и Савезне Републике Југославије.

УН-ове санкције, уведене резолуцијама укључивале су потпуни ембарго на оружје, забрану трговине, финансијских трансакција, извоза нафте и летова над Босном. Ове мере су ограничавале логистичке путеве, путовања и увоз опреме, чинећи организацију таквих „тура“ које су наводно укључивале транспорт богатих странаца из Италије и других земаља у Пале или брда око Сарајева изузетно ризичном и тешком. Границе су биле под надзором, а сваки лет или транспорт могао је изазвати међународни инцидент, посебно уз забрану цивилних летова.

Додатно, негативност запада према српској страни била је огромна. Медијска индустрија приказивала је Србе као звери, што је довело до дипломатске изолације, притиска на Русију и савезнике, те припреме за НАТО интервенцију. Све наведено би такозвани „сафари“ учинило не само логистички претешким, већ и политички суицидним како за Србе тако и за земље из којих су били наводни учесници. Замислите парадокс да оне које оптужујете за монстоузност, сматрате непријатељима и дивљим хордама плаћате да пуцате са њима и радите још горе од њих. Потпуно нелогично, зар не?!

Међутим, са супротне стране, муслиманска, из самог града Сарајева организација сличних активности била би теоретски далеко лакша. Ембарго на оружје важио је формално за целу БиХ, али запад је често толерисао кријумчарење за Бошњаке преко Хрватске. Они нису били под истим санкцијама као Срби, па би транспорт или „туре“ из Хрватске биле мање ограничене и лакше изводљиве. И најважније тада не би постојала могућност „политичког суицида“ јер сте на „правој страни“ и борите се против тада „највећег зла“ у Европи. А странаца из Европе је било, често им објављују фотографије и хвале њихово учешће у одбрани града – поједини имају и своје улице у садашњем Сарајеву.

С обзиром на изненадно инсистирање на причи и њеном потенцирању толико година после рата не би зачудило да се ради о још једном пребацивању лоптице и упирању прста у Србе као толико пута до сада. И на овој фотографији смо кривци иако је недвосмислена јер је цела. Ипак, та друга изрезана, без УН војника на њој, која је обишла свет је прихваћена као истина где недужне цивиле гађају злотвори. Уколико дође до суда ту ћемо наравно бити криви, важно је да не будемо пред оним Божијим – он је једини непристасан.

НАПОМЕНА: Појашњење ствари о радњи романа „Монах Хокај“ који је написао Вук Драшковић, а који је муслиманска страна протумачила као „српско покајање“ за измишљењи „Сарајево сафари“.

ФОТО: фејсбук

Сличне објаве

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *