Други покушај пробијања ка Скопљу
Пише: српскопитање
На данашњи дан, 20. новембра 1915. године отпочео је бугарски контранапад на Косову.
У вези са директивом О. бр. 24334 од 15. новембра, Врховна команда је наредила 17. новембра командантима Трупа Нових области и Тимочке војске да што пре предузму напад, с тим да Трупе Нових области заузму Гњилане, Кончулски теснац и прелазе на Скопској Црној гори, а Тимочка војска да овлада Качаничким теснацем и загрози Скопљу.
Генерал Бојовић је наредио да његове трупе отпочну напад већ 18. новембра на Велику планину. Напад је овога дана имао успеха, нарочито на правцу Моравске дивизије II позива и Комбинованог одреда, где су борбе биле изванредно жестоке, због чега су и претрпљени губици били врло велики. Командант Тимочке војске, међутим, очекујући да се изврше претходне припреме, наредио је напад својим трупама за 19. новембар, с тим да Комбинована дивизија са линије с. Слатина—Жеговац пл. управи напад на Гњилане, у бок непријатеља према трупама нових области а Брегалничка дивизија да остане у одбрани на западном изласку из Качаничког теснаца. Напад Трупа Нових области је продужен 19. новембра, али без значаних резултата.
Бугари су се појачали били и предузимали су жестоке противнападе. Наше трупе, а нарочито Вардарска и Мораваска дивизија I позива, биле су исцрпљене непрекидним борбама са троструко надмоћнијим непријатељем. Код Тимочке војске, Комбинована дивизија је задобила нешто терена на правцу ка Гњилану.
ПРОТИВНАПАД БУГАРА
Бугари су, међутим, 20. новембра предузели одсудну акцију нападом и са југоистока и са североистока, с циљем да коначно заокруже наше снаге на Косову. Њихова II армија (око три дивизије) прешла је у напад, групишући главни напад на правцу од Гњилана ка Приштини. У то време бугарска I армија са североистока имала је задатак да нападне нашу II армију на старом граничном фронту; да је одбачи и једним делом удари у бок наших трупа на Великој планини (северно од Гњилана); а другим да продре ка Приштини, у позадину наших снага које су се налазиле у тешкој борби са бугарском II армијом.
И у таквој, стварно безизлазној ситуацији, наше су трупе наставиле неравну борбу да одрже своје положаје. Али изложене концентричним нападима Бугара, који су били вишеструко јачи, наше су се трупе, пошто су претрпеле врло тешке губитке, морале повући на висове источно и југоисточно од Приштине.
ПОВЛАЧЕЊЕ НА ЛЕВУ ОБАЛУ СИТНИЦЕ
У таквој ситуацији, а да се не би догодило да војска претрпи катастрофу сличну оној од пре пет векова на истом бојишту, што би неизоставно било ако би под онаквим условима продужила битку, војвода Путник, својом директивом О. бр. 24670 од 21. новембра, наредио је повлачење војске на леву обалу Ситнице. Почетак те директиве гласио је:
„Због неактивности наших савезника с југа и јаког притиска Аустро-Немаца са севера и северозапада, и Бугара са истока и југоистока, наш покушај пробоја кроз Качаник ка Скопљу пропао је, а на тај начин је и дефинитивно осујећено наше сједињење са савезничким трупама. Према оваквој ситуацији предузето је повлачење на леву обалу Ситнице…“
Директива Врховне команде о повлачењу из Ситнице из основа је изменила дотадашње планове и намере војводе Путника. Њом се, пре свега констатује да је савезничка помоћ, у коју је Војвода тако искрено и упорно веровао, изостала. Као последица ове чињенице, даља судбина српске војске била је углавном опредељена: она више није имала куда него једино преко Албаније и Црне Горе, на Јадранско приморје, дакле на своју голготу, пошто на одустајање од даље борбе нико није ни помишљао.
Повлачење на леву обалу Ситнице извршено је у току 22. и 23. новембра, под изузетно тешким околностима. Битка је била изгубљена, а с њом и последња нада да ће се савезничком помоћу ситуација икако поправити. Трупе су претрпеле особито тешке губитке, а нарочито Мораваска, Вардарска, Тимочка дивизија I позива и Комбиновани одред; оне су и морално дубоко потресене, што је била природна последица претераних физичких и душевних напрезања и претерано великих жртава, а и ипак све то без успеха.
Текст објаве преузет из монографије „ТРНОВИТ ПУТ СРБИЈЕ 1914-1918“.
ФОТО: фејсбук
