Дубока држава

Пише: Синиша ТРКУЉА/Српскаинфо

Прије 20. века, дипломатија САД била је аматерска. Реформама из 1924. познатијим као Роџерс акт формирана је професионална дипломатска служба са образовањем и каријерним путем.

ријеме је показало да је ово био први корак ка формирању дубоке државе. Да будем још прецизнији, то је непримјетан политички слој, који је тежио и тежи ка освајању свијета. Данас видимо ко то влада планетом и ко нам то кроји судбине.

Нешто слично имали смо и ми овдје у Српској, само на много мањем нивоу, али са далеко тежим посљедицама. Политичка школа СНСД, или како се већ звала, није ни битно, изњедрила нам је кадрове, који су пошаст за Републику Српску. Није их тешко препознати на јавним мјестима, јер за њих је лидер политичке партије важнији и од државе. Његова ријеч за њих је устав, он је за њих Бог. Кадрови који су прошли овај политички курс данас не размишљају својим, већ мозгом партијског шефа.

А шта доноси дубока држава?

Она ствара гордост код политичара, посебно код главног шефа, а то је врло опасно по све нас. Гордост се манифестује кад шеф себе пореди и изједначава са, на примјер, Трампом, Путином или неким трећим, а мали дипломирани послушници  себе, у тим приликама, виде јачим и од институција. Гордост обично одведе у изолацију, а онда долази до фазе у којој се мишљења и ставови мијењају по неколико пута дневно, све зависи од интереса.

Из дубоке државе и гордости рађају се афере попут Виадукта, па Сердарова, а треба ли уопште напомињати да је дубока држава плодно тло за пљачку јавних предузећа. То опет доводи до чињенице да тужилаштва не раде свој посао и не проводе истраге.

Онда добијемо неефикасну државу, која је скупа, а грађани плаћају опструкције и нерад.

Кад након извјесног времена човјек одлучи да анализира период иза нас, онда дође до закључка, да су из те неке школе СНСД изашли кадрови способни да воде политику подјела, хаоса, тензија, изношења неистина, блаћења неистомишљеника…

Све оно што смо видјели у суботу у НС РС није пораз Милорада Додика. Поражене су институције. Судбина једног грађанина је очигледно важнија од свих нас. Поражни су они наивци у Скупштини из владајуће коалиције.

Понижени су борци, инвалиди, породице палих бораца, радници, пензионери, једном ријечју сви грађани. Поражена је и понижена Република Српска и то рукама владајуће коалиције, истих оних који су се лажно клели у патриотизам. То значи да „република шумска“ није својевремено била шала, већ очигледно стратегија.

Изјаве новокомпонованог грађанина дате Федералној телевизији, прије двије деценије, да треба укинути трочлано Предсједништво и да се у парламенту бира један предсједник. Да су са Лагумџијом дијелили заједничко увјерење, да се приликом уставних реформи о конститутивности народа витални национални интерес брани на нивоу БиХ, односно, Дома народа БиХ, те да се не праве карикатуре и свађе на свим нивоима, јасно указује да смо се сад вратили управо на овај колосијек стварања јаке државе БиХ.

Патриоте, да ли је и ово била стратегија, јер сад крупним корацима хитамо ка овим реформама?

Све је јасно, грађанин се повлачи, укидају се санкције, Српска губи надлежности, а конци се вуку из „мрског нам“ Вашингтона. Због свега овог, апсурдно је и помислити да је било која одлука НСРС, у суботу, донесена у интересу Српске и њених грађана, укључујући и ону за избор в.д. предсједника. Одлуке су очигледно донесене под притиском из САД, а за шта је експресно стигла потврда из њихове амбасаде. На крају и отворено питање за све, да ли је грађанин, стратешки, у суботу трасирао пут ка нестанку Републике Српске?

ФОТО: фејсбук