Зашто нам је послије Вучића потребан Вуч(ев)ић?

Пише: Славко БАСАРА

Ако посматрамо наслов логика се сама намеће, владари тако обично зборе – послије мене – ЈА!

Република Србија никада у историји није имала таквог предсједника, као што је данашњи Александар Вучић. Човјек који је „породично“ промијенио само једно слово у свом политичком „идентитету“, те умјесто радикалности постао је напредан.

СРС и СНС су сличне, али се разликују.

Вучић са стативом камере Српске-радио телевизије из Пала, као радикал на брдима изнад „окупираног“ Сарајева и „бомбардер“ олимпијског града и Вучић са цвијетом поклоњења жртвама злочина у лажној енклави Сребреници и пружање руке Бакиру Изетбеговићу за партију шаха је – исто!

У оба случаја је: ћетник, агресор, убица, аутократа, неки нови Слободан Милошевић!!! „Зло“ које треба да се уништи! Да не набрајамо оне навијачке и уличарске квалификације дивље Србије.

Како год да се добронамјерно понесе према комшијама, Александар Вучић је унапријед осуђен. То је оно што ми Срби треба да цијенимо. Бар знамо своје комшије и на њихову констатацију ми треба само другачије да се понашамо. Дијаметрално супротно и то је, сигурно, сасвим исправно.

Један Александар је направио Југославију, без идентитета, овај наш, садашњи, Александар нема претензије према Југославији, само се бори за идентитет који су нам одузимали и Турци и Аустроугари и комунисти и балисти и издајници, они који су свог предсједника на Видовдан изручили на вјешала хашке инквизиције! У тој истој Југославији нас понижавали, а ми им кроз жртве и ослободилачке ратове „родили“ нације. Нећемо рећи да је југословенски Александар имао лоше намјере, али није се, баш, снашао, као овај наш, српски, Ацо!

Замислите државу која невјероватно напредује, игра једну од најважнијих улога у „расподјели“ новог  свијета, пртиснута са свих страна, а и даље држи неутралност и сама је своја, не одступа од хришћанских вриједности и са свима је пријатељ – искрени, а по потреби и лажни. Зависно како је ко заслужио. Таква држава, разних имена, преживјела је два свјетска рата, прије тога балканске, послије тога југословенске и увијек усправно стоји?!

Можда хоће географски да је доведу у водораван полажај, али неће проћи! Док је Срба и нашег Александра. Одсјекли су јој ноге, сада покушавају главу, али Србија и као „инвалид“ одупријеће се свим џелатима и… преживјеће!

Џаба вам момци и синовци сви ти страни новци…

Замислите како Александар Вучић себе понижава када послије Владимира Путина, Си Ђинпинга, Бењамина Нетанјахуа, Мохамеда Бин Заједа ел Нахјана, Урсуле фон дер Лајен, Марка Рубија, Роберта Фица, Виктора Орбана, Ђорђе Мелони… мора да сједне за сто са „боранијом“: лажном Вјосом Османи, Бајрамом Бегајом, Наташом Пирц Мусар, Зораном Милановићем, Жељком Цвијановић, уз дужно поштовање, жена која стицајем околности представља „државу“ која то уствари није, али је припадник најнапреднијег народа на Балкану што је све заплашио…

Али, Александар Вучић је прави државник и једини који на Балкану вриједи и све разумије. Има свој став и не плаши се да га презентује. Који може! Који хоће! Који зна! За све нас и све оне поменуте, „ма’унарке“ које се у Београду зову „боранија“.

Вучићу је народ унапријед опростио што је маргиналцима дао на значају с личним присуством на Самиту Брдо-Бриони у Драчу, нимало се не плашећи да ће постати као и они. И то је његов, предсједнички, посао, који јако добро разумије, господин предсједник. „Заклети европејци“ купе мрве за асталом када се појави Александар и сви би хтјели да чују шта кажу у: Русији, Кини, Америци, Уједињеним Арапским Емиратима, Израелу, Словачкој, Италији, Француској, Мађарској… Па изволите господо, отворена су вам европска поља и свјетске ливаде, разговарајте, заказаујте билатерале и трилатерале… Умјесто да се посвете суштини комшије праве војне блокове унутар НАТО пакта, као подскуп разједињења и неповјерења. Пропаде, изгледа и та агресорска сила основана на принципу „самоодбране“ која је напала суверене земље као што су: Вијетнам, Ирак, Либија, Авганистан, Република Српска, СР Југославија, Сирија, Иран, Русија… Претеча су биле атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки.

Не зна зло с ким посла има!

Ако ми из Републике Српске имамо права гласа у Србији, сви ћемо да гласамо да изаберемо, у доживотном мандату, Александра Вучића. Јер изјава на државној телевизији РТС (нећемо улазити у њену професионалност и уређивачку политику) да се осјећа као прекодрински Србин је довољна да је „купио“ Републику Српску. Прихватамо и колективни надимак „западни ћаћиленд“, само да побиједимо зло против којег се боримо још од 1914. године и још трајемо. Нисмо се уморили.

На крају сваке приче се своде рачуни. Тако је то у животу. Побиједили сте све непријатеље, али нисте себе, или Вас бар нико није убиједио

Александар Вучић никад неће ништа, као ни Слободан Милошевић, да уради против свог народа макар скупу цијену платио. Отићи ће за годину ипо, двије, пола године… небитно! Шта ће онда Србија? Коме остаје да је чува и спашава?

Глас из Републике Српске, ако нисмо грађани другог реда у Београду, јасно одјекује:

Послије Вучића треба нам Вуч(ев)ић!

Једини излаз да побиједимо багру и сачувамо себе!

Вукови имају јасна правила живота!

ФОТО: фејсбук