Златне резерве Народне банке Србије износе рекордних 51,7 тона
Пише: српскопитање
Златне резерве Народне банке Србије износе рекордних 51,7 тона, што је за 3,5 тона више него крајем 2024, док је у односу на крај јула 2012. године количински преко три пута више (тада су тежиле мање од 15 тона).
Вредност златних резерви износи око 5,3 милијарде евра. Током 2025. године вредносно су повећане за 1,4 милијарде евра, док је њихова вредност готово девет пута виша него крајем јула 2012. године (када је износила 0,6 милијарди евра). Учешће златних резерви у укупним девизним резервама земље износи око 18%, што је троструко више од њиховог учешћа крајем јула 2012. Девизне резерве Народне банке Србије, укључујући и злато, износе 29,2 милијарде евра на дан 24. 9. 2025. године. Народна банка Србије купује монетарно злато у облику златних полуга највишег квалитета на редовној основи из домаће производње – од компаније Зиђин Копер из Бора (претходно РТБ Бор), као и с времена на време на међународном тржишту. Током 2025. године од компаније Зиђин Копер купљено је 276 полуга злата тежине 3,5 тона, чиме је већ сада премашен годишњи рекорд из 2024. године, који је износио 3,2 тоне. Народна банка Србије је од августа 2012. године до сада купила 36,8 тона злата, од чега се нешто мање од половине (46%, тј. око 17 тона) односи на куповине на међународном тржишту док се 54% (нешто испод 20 тона) односи на куповине из домаће производње, које су нарочито изражене последње две године. Куповина златних полуга из домаће производње обавља се по тржишним условима (с обзиром на то да и те полуге по својој финоћи/чистоћи и другим карактеристикама одговарају највишим међународним стандардима), и то из динара, чиме се увећавају не само златне резерве већ и целокупне девизне резерве којима управља Народна банка Србије, за разлику од куповине на међународном тржишту, која се обавља из девиза у оквиру девизних резерви, па приликом те куповине долази само до промене њихове структуре. Све злато Народна банка Србије чува у својим трезорима, изузев пет тона злата купљених у јулу 2024. године, које су тренутно још увек на посебном рачуну Народне банке Србије код централне банке Швајцарске у Берну. Народна банка Србије је прве куповине на међународном тржишту обавила у октобру 2019. године (девет тона) и новембру 2020. године (три тоне злата) и средином 2021. године све злато које је поседовала у иностранству (наведених 12 тона и једну тону преосталу из сукцесије која је стајала код Банке Енглеске) вратила је у своје трезоре. Почетком јула 2024. Народна банка Србије је купила још пет тона злата у иностранству. Све ове куповине злата (које има међународни LGD стандард квалитета) обављане су преко једне од најкредибилнијих међународних институција – Банке за међународна поравнања (BIS) из Базела. Све одлуке о куповини злата на међународном тржишту, као и потреби да то злато пребаци у своје трезоре, Народна банка Србије процењује на бази анализа свих фактора који на то могу утицати, од глобалне геополитичке и економске ситуације, преко трошкова и услова држања, до могућности располагања тим средствима. Злато које је од 2019. закључно с 2024. годином купљено у иностранству, услед раста цене злата на међународном тржишту, повећало је своју вредност и вредност девизних резерви Србије за преко милијарду долара, односно у просеку је удвостручило своју вредност.
Србија није променила стратегију држања злата, него су међународне околности и појачана глобална неизвесност условиле такве активности. Средином 2021. године Народна банка Србије је, у амбијенту појачане глобалне неизвесности, а у складу с праксом репатријације злата и других централних банака – попут немачке, холандске, аустријске, пољске, мађарске и румунске централне банке – унела у земљу, односно у своје трезоре, свих 13 тона злата које су до тада држане у иностранству. Враћањем злата у земљу Народна банка Србије је настојала да повећа расположивост и сигурност златних резерви у периодима глобалне кризе и неизвесности. Геополитички ризици, али и историјско искуство из појединих ранијих периода, свакако су делом утицали на ову одлуку, с тим што је тај тренд репатријације везан и за друге централне банке. С друге стране, предност држања златних резерви у неком од етаблираних трговачких центара (BoE, њујоршки ФЕД, Banque de France, Швајцарска, итд.) огледа се превасходно у ликвидности тог дела златних резерви, пошто је могућа промптна продаја за случај неопходности. Овде треба имати у виду чињеницу да злато чини само део девизних резерви Народне банке Србије (око 18%), док остатак чине друге, врло ликвидне класе активе. Имајући у виду да Народна банка Србије управља девизним резервама поштујући начела ликвидности и сигурности, ликвидност девизних резерви, неопходна за обављање мандата Народне банке Србије, увек је обезбеђена. Злато историјски има улогу сигурне активе, што нарочито долази до изражаја у периодима појачаних неизвесности и кризе, а често служи и као облик заштите од инфлације на дужи рок. С обзиром на то да је на овај облик активе теже утицати политиком каматних стопа различитих монетарних власти, злато као класа активе омогућује смањење ризика и очување вредности инвестиција. Ниска корелација злата с традиционалним облицима активе, а нарочито с валутама попут америчког долара, чини овај племенити метал корисном активом у сврху додатне диверсификације укупних улагања. С друге стране, злато није каматоносни облик активе, одликује га већа волатилност цене и нешто нижа ликвидност од неких традиционалних класа активе, због чега се у резервама централних банака налази као једна од многих класа активе у оквиру процеса диверсификације улагања. У главне разлоге за повећање девизних резерви могу бити укључени следећи фактори:
Обезбеђење стабилности валуте – Више девизних резерви омогућава централној банци да интервенише на девизном тржишту и да одржи стабилан курс, посебно у кризним ситуацијама.
Финансијске гаранције за плаћања – Резерве служе као средство за испуњавање међународних обавеза земље и за обезбеђивање плаћања у иностранству.
Јачање поверења – Високе девизне резерве уливају поверење инвеститорима и грађанима у финансијску стабилност земље и њену способност да се носи са економским изазовима.
Заштита од спољних шокова – Довољне резерве смањују рањивост економије на промене у међународним финансијским тржиштима и флуктуације светских цена.
Сигурност у периодима кризе – У случају ванредних ситуација, као што су економске кризе или природне катастрофе, девизне резерве могу послужити као извор финансирања за хитне интервенције.
Као и многе друге централне банке, враћањем злата у земљу Народна банка Србије је настојала да повећа расположивост и доступност својих златних резерви у периодима различитих глобалних криза и неизвесности које су присутне последњих година. Повратак златних резерви јача економски суверенитет, отпорност финансијског система и повећава психолошко поверење и инвеститора и грађана. Како се ради о стратешком потезу, а не мери која одмах мења свакодневни живот, директни ефекти на привреду и грађане нису велики, посебно у кратком року, те их привреда и грађани осећају углавном посредно (кроз већу стабилност система, јачање поверења у валуту и државу, …), а не кроз тренутне материјалне користи.
Народна банка Србије на домаћем и међународном тржишту купује тзв. монетарно злато у форми златних полуга, обично тежине око 12,5 килограма, највеће чистоће/финоће (од 99,5% до 99,99%) и по јасно дефинисаним карактеристикама, односно не тргује инвестиционим златом. И сам Закон о Народној банци Србије уређује монетарно злато, тј. злато које је саставни део девизних резерви Народне банке Србије као централне банке, али не и инвестиционо злато (у облику новчића, плочица и полуга тежине до 1 кг) и његову трговину у земљи.
Народна банка Србије није надлежна за питање промета инвестиционим златом, нити је укључена у контролу и надзор ових послова, стога не располаже траженим подацима о улагању становништва у злато.
Народна банка Србије злато углавном набавља из домаћих извора на редовној основи (иако је била присутна и на међународном тржишту). Производња злата из домаћих извора у последње време знатно је повећана и Народна банка Србије је откупила све понуђено злато од произвођача у складу с правом прече куповине. Континуираном куповином злата на домаћем тржишту Народна банка Србије не само да доприноси додатној диверсификацији структуре девизних резерви већ их и увећава, јер плаћања златних полуга обавља из динара, а не из девиза као у случају куповине на међународном тржишту (када се ниво девизних резерви не мења, већ само њихова структура). Од почетка 2025. године од компаније Зиђин Копер купљено је 276 полуга злата тежине 3,5 тона, чиме је већ сада премашен годишњи рекорд из 2024. године.
Према подацима Светског савета за злато (World Gold Council – WGC), Србија се по количини злата у својим девизним резервама налази на 55. месту у свету. Када се посматрају само државе, искључујући међународне финансијске институције и организације (ММФ, ЕЦБ и BIS), Србија се налази на 52. месту у свету. У непосредном граничном окружењу Србије веће резерве злата у својим девизним резервама имају Мађарска (110 тона) и Румунија (104 тоне), док у односу на остале земље из окружења Србија има веће резерве злата. Детаљније информације које се редовно ажурирају (уз претходну бесплатну регистрацију) могу се наћи на званичној интернет презентацији Светског савета за злато.
Народна банка Србије злато из домаће производње купује од компаније Зиђин Копер на редовној основи, што значи да су куповине релативно равномерно распоређене током целе године, а цена се базира на тржишним ценама, односно референтним ценама злата на међународном тржишту, нпр. Лондонској берзи злата. С друге стране, злато које је купљено на међународном тржишту купљено је по цени која је више него двоструко нижа од садашње тржишне цене. Народна банка Србије континуирано прати кретања на међународном финансијском тржишту, а у склопу тога и тржиште злата као једне од класа активе. Све инвестиционе одлуке, па и она о инвестирању у злато, доносе се уз детаљну анализу текућих и очекиваних кретања на тржишту и из угла целокупних девизних резерви, имајући у виду њихову улогу и мандат Народне банке Србије утврђен Законом о Народној банци Србије. Са становишта Народне банке Србије, учешће злата у структури девизних резерви генерално је део процеса диверсификације, посебно имајући у виду улогу злата као сигурне активе, непостојање ризика неиспуњења обавеза друге стране и његову улогу као облика заштите од инфлације на дужи рок.
Извор: Кабинет гувернера Народне банке Србије, 1. 10. 2025.
