Игра детекције у Квискотеци – Ја сам предсједник…
Пише: Славко БАСАРА
Враћајући се неколико деценија уназад, сјећамо се да је сриједа била резервисана за евротакмичење југословенских клубова у Купу шампиона, Купу УЕФА и Купу побједника купова. Неријетко смо гледали Партизан, Црвену звезду и Динамо, Хајдук је био нешто слабији, а они који сада отприлике имају пола вијека живота сјећају се сјајних наступа Жељезничара и мостарског Вележа. Војводина и Борац су у то вријеме играли успутну Европу…
Четвртком вече, од 21 час из загребачког студија на Југословенској радио-телевизији (ЈРТ) се емитовала Квискотека – најпопуларнији квиз. Било је то породично вријеме, резервисано за дјецу и родитеље. Квиз је осмислио Лазо Голужа, а редитељ био Егон Шоштарић.
Још памтимо боју гласа водитеља Оливера Млакара и данас живог, када стави наочале и представи такмичаре, те их уведе у такмичарски круг.
Најзанимљивија је била игра детекције. Сви смо је с нестрпљењем чекали. И када се улаже „Квиско“.
-Молимо наше госте да се представе:
Особа „А“: Ја сам предсједник…
Особа „Б“: Ја сам предсједник…
Особа „Ц“: Ја сам предсједник…
Онда сваки од четворице такмичара има одређено вријеме да постави сет питања мистеризоним особама како би извукао закључак која је права, она тражена, што се исправно представила, а ко су били вјешти манипулатори.
Када се све разоткрије свако представи своју биографију од тајанствених гостију.
Онда се Оливер Млакар захвали и уведе такмичаре у посљедњу, одлучујућу игру „питања и одговора“.
Ово носталгично сјећање нас умногоме подсјећа на данашње играње у Квискотеци које више нема!
П.С. Свака подударност са стварним ликовима у овом штиву је случајна и није злонамјерна.
ФОТО: фејсбук
