Извјештај Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача

Пише: Илија СМИЉАНИЋ/УСКОК

По завршетку Другог светског рата Земаљска комисија Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача прави реконструкцију ратних дешавања у логору Јасеновац. Нове, комунистичке власти Југославије, а самим тим и Хрватске, настоје да највећу одговорност за оснивање логора Јасеноваца и за спровођење злочина у њему пребаце на нацистичку Немачку. Тако, у закључку свог извештаја о злочинима у логору Јасеновац, предатог на увид јавности у Загребу 15. новембра 1945. године, Земаљска комисија Хрватске записује:

„Овако планско, окрутно мучење и убијање људи сигурно још хисторија није забиљежила. Усташки злочинци поступали су точно по узору својих њемачких господара, они су најсавјесније извршавали њихова наређења, а све у једином циљу, да се наши народи што више истријебе а њима створи што већи животни простор.“

И онда се за то даје овакво образложење:

„Потпуна зависност усташа о њемачком господару, само оснивање логора, упућивање у логор ’непоћудних’, најбруталније примјењивање хитлеровске расистичке и нацистичке теорије те конзеквентно тјерање у логоре и истрјебљивање свих расно и национално ’нечистих’, исте методе мучења, убијања уз мале варијанте ’специјалитета’ усташких свирепости, градње пећи и спаљивање жртава у пећима (Picillijeva peć), све то упућује, да су и Јасеновац и злочини у њему били њемачки рецепт, њемачко хитлеровско наређење, а извршење дјело њихових слугу, усташа. Ради тога и сва одговорност за злочине у Јасеновцу пада подједнако на њихове њемачке наредбодавце и усташке извршиоце.“

Земаљска комисија није могла да утврди колико је тачно било жртава у логору Јасеновац. Она у свом извештају констатује:

„Усташе су на свом паничном бијегу из Јасеновца концем травња 1945. спалили или уништили сав материјал, који би могао пружити статистичке податке, да се утврди колико је заточеника страдало у Јасеновцу. Тако су уништени сви регистри, именици, картотеке, књиге о економији, као и сви службени акти, који би нам, иако су се – према исказу свједока – водили нетачно, неуредно и несистематски, ипак могли пружити извјесне податке. Није стога могуће да се одговори на питање, колико је жртава страдало у Јасеновцу. Има врло мало заточеника, који су били у логору неко вријеме и који су пуштени на слободу, а нема их ни стотина, којима је успјело да се у задњи час пробију из логора.“

Комисија је, између осталог, навела и то да су у јасеновачки логор „стизали многи транспорти мушкараца, жена и дјеце, које су усташе или увели у логор, и тамо их ноћу ликвидирали, или их побили негдје у околици Јасеновца, а да их уопће нису ни увели у логор“.

Затим се наводи у којим временским интервалима је био најмасовнији покољ:

„Најжешћи су усташки терор и клање били у год. 1941. и 1942. Цијела год. 1943. и половица 1944. протекла је у знаку релативног затишја, што значи да се масовни покољи над заточеницима нису вршили тако често и у толиком опсегу, као што су се вршили прије и послије тога времена. Од рујна 1944. до травња 1945. долазе опет велики транспорти у Јасеновац и ликвидације се у масама понављају. Заточеници који су били у логору прве или четврте године наводе врло високе бројке жртава, док је по исказима оних, који су били заточени треће године усташког злочиначког терора у Јасеновцу, број жртава мањи.“

У извештају се предочава „неких педесетак масовних злочина“, које су усташе починиле у Јасеновцу, па се каже:

„Ако броју жртава које су страдале код тих покоља, прибројимо оне заточенике који су страдали појединачно, добит ћемо цифру од око 500.000–600.000.“

Потом се још једном напомиње:

„Kако је истакнуто, никада се неће моћи утврдити точан број жртава, које је прогутао Јасеновац, али на основу свих испитивања, која је провела Земаљска комисија, може се закључити, да горњи број одговара стварности.“

Дакле, Земаљска комисија Хрватске наглашава да, „на основу свих испитивања“, стоји иза установљене бројке од 500.000–600.000 жртава у Јасеновцу.

Тим поводом, након спроведених испитивања, записује и ово:

„Нити један злочинац није у хисторији поклао десетину једног народа, као што је то учинио Анте Павелић над својим властитим народом. Па ипак је тај злочинац имао дрскости да јавно изјави: ’Јасеновац није опоравилиште, али није ни мучилиште’.“

Аутор: др Јован Јањић, „Историја у логору : рехабилитовање НДХ умањивањем броја жртава у Јасеновцу“.

ФОТО: фејсбук