Изложба „Свети новомученици јасеновачки у свјетлости васкрсења“ у Москви

Извор: Телеграм

У Музеју побједе у Москви одржана је изложба радова монахиње Марије (Антић) под називом „Свети новомученици јасеновачки у свјетлости Васкрсења“.

На отварању изложбе многобројним посјетиоцима обратили су се замјеница директора Музеја побједе за изложбену дјелатност госпођа Јулија Москвичева, замјеник директора Музеја победе г. Фјодор Смуглин и вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида г. Бојан Арбутина.

Изложбом су представљени радови монахиње Марије (Антић), припаднице монашке породице српског православног манастира Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу (Епархија пакрачко-славонска).

У њима се мијешају иконописачке традиције са називом и елементима стрипа и графике Далеког истока, те срастају трагедија свих јасеновачких жртава и обновљени живот данашњег манастира, бришући границу између Неба и Земље.

Инспирисани стварним и трагичним догађајима који су се одиграли у Јасеновцу, радови монахиње Марије јесу иконичне представе и савремени свједок времена и подручја које је и даље мјесто бола, страдања, патње и сјећања.

Небеска димензија радова, цитати из Старог и Новог завјета, молитве из службе јасеновачким новомученицима, који су дио публикације, најпотресније су свједочанство о Јасеновцу као највећем губилишту српског народа са 115 великих масовних гробница и незнаним мноштвом расутих мањих гробница.

Радове изводи ауторка која је монахиња, а не школовани ликовни умјетник, стога је у овом случају умјетност искоришћена као појам и својеврсни канал за спровођење духовне и универзалне, скоро па божанске мисли како би се она отјелотворила на радовима мати Марије.

Радови, иако суптилни у формату, колориту, техници и приступу умјетности јесу универзалне слике свијета који и данас страда, сцене које се изнова понављају, рефлектују и будући страх који опстаје и храни се патњом из недавне прошлости народа, страх од апсолутног разарања хуманости, човјечности, немања свијести о њежности и потребама другог, због чега позивају на преиспитивање и размишљање о томе шта значи бити човјек.

Изложба посвећена жртвама хрватског нацистичког логора Јасеновац у којем су Хрвати убијали Србе на 57 садистичких начина, организовали такмичења у клању Срба под називом „србоклања“, правили сапун од „српског меса“ и остале гадости које су за изучавање психопатологије.

Српска православна црква је канонизовала Свете новомученике јасеновачке а потом су канонизацију спровеле Руска и Грчка православна црква.

Истина о хрватском геноциду над православним Србима у Другом свјетском рату све више излази на видјело.

ФОТО: фејсбук