Како су Нијемци срушили Народну библиотеку у Београду
,,Одузмите народу историју и у првој генерацији постаће као руља, а у другој генерацији ћете њима моћи да управљате као са стоком.”
Јозеф Гебелс, десна рука Адолфа Хитлера (1897 – 1945)
Пише: српскопитање
Александар Лер, генерал Четврте ваздухопловне флоте нацистичке Њемачке, касније командант цијелог југоистока Европе, признао је да је Народна библиотека Србије гађана на Хитлеров захтјев ,,зато што је у њој чуван вишевјековни идентитет српског народа”. Сав овај материјал је, дакле, требало уништити да би се уништила култура и памћење једног народа. Зато је Библиотека била мета и војни циљ.
Када су га Енглези испоручили партизанским снагама, већ на првом саслушању пред обавештајним официрима НОВ Југославије, у другој половини маја 1945. године, у Купинцу, у непосредној близини Загреба лично је потврдио генерал Александар Лер. Том приликом је рекао да му је лично Адолф Хитлер дао наређење да се у првом нападу сруши Народна библиотека, а тек затим значајни војни циљеви. Мотив за ову одлуку било је сазнање да се у овој згради налази све што је вековима формирало културни идентитет српског народа. Према многим стручњацима, намерно уништавање библиотеке је највећи појединачни злочин који су немачки нацисти починили против културне баштине током целог Другог светског рата.
Генерал Лер је задужен да руководи операцијом „Казна“, тј. нападом на Београд, јер је две године раније сравнио Варшаву са земљом. Чекајући извршење смртне казне у Београду, Лер је писао о свом боравку у Југославији. У овом рукопису, који се чува у Војном музеју, поновио је све наводе о планираном уништењу Народне библиотеке.
У првом ваздушном нападу, који је трајао од 6:30 до око девет сати, библиотека је само мало оштећена. У другом нападу, око 14 часова, додатно је оштећена. У трећем нападу немачких бомбардера, Косанчићев венац и НБС били су кључне мете.
Разарање Народне библиотеке Србије је највећи и најгнуснији злочин учињен над културном баштином једног народа у читавом периоду Другог свјетског рата. У бомбардовању 6. априла 1941. изгорела је до темеља, а међу преко 300 000 књига које су нестале у ватри било је 1300 старих, рукописних књига, међу којима и рукопис из 15. вијека који је садржавао „Слово љубве” деспота Стефана Лазаревића, књиге о животима српских краљева и краљица, повеља цара Душана, документи из Зете из времена Црнојевића, и бројни други списи од 12. вијека.
Фото: Архивска грађа, Курир
