Како је Република Српска постала рај за коцку, а пакао за будућност

Коцкарнице на сваком ћошку, млади у реду за бројиће

Пише: српскопитање

У Републици Српској данас има више кладионица него културних институција, више слот сала него спортских центара, а локације су распоређене толико густо да се готово свака школа налази у радијусу од стотињак метара од неке коцкарнице. Ако је и било дилеме зашто млади све чешће „падају“ на коцку, довољно је погледати мапу града.

Ово није случајност, него посљедица дубоког економског, друштвеног и политичког проблема, гдје се коцка претворила у најбрже растућу индустрију у земљи.

МЛАДИ КОЦКАЈУ ЈЕР ЈЕ ЖИВОТ ПОСТАО СПОР, А БРОЈИЋИ БРЗИ

Психолози годинама упозоравају да су млади све рањивији на брзе, допаминске стимулације. Ако им друштво не нуди перспективу, посао, стабилност и смисао, потражиће све то у нечему што траје три секунде: клик, звук, број, добитак, губитак, поново нада.

Савремене игре на срећу, посебно „бројићи“, дизајнирани су да млади мозак „закаче“ одмах: брзи циклус награде, осјећај да си „близу“ добитка, ситни добици који стварају илузију контроле, звукови и анимације које глуме успјех, кратко вријеме чекања које подиже адреналин

У друштву у којем је млада особа бомбардована стресом, апатијом, миграцијом и осјећајем бесперспективности, клађење постаје „најлакши излаз“, иако води директно у дугове и зависност.

Коцкарнице рачунају на то.

КОЦКАРНИЦЕ СЕ ШИРЕ ТАМО ГДЈЕ ЈЕ ДРЖАВА НЕСТАЛА

Друга страна приче још је мрачнија.

У Републици Српској је коцкарски бизнис постао један од најстабилнијих извора новца за политичко-бизнис структуре, и управо зато се отвара све више објеката, на најбољим локацијама.

Коцкарнице нису обични приватни послови. Оне су:

-извор огромног кеш промета

-идеалан канал за прање новца

-стабилан финансијски стуб за везану политичку елиту

-готово недодирљиве инспекцијској контроли.

Зато коцкарнице ничу ондје гдје би требало да буду:, спортске дворане, студентски центри, културни објекти, библиотеке, простори за младе

У земљи гдје је индустрија пропала, гдје је извоз слаб, гдје су инвестиције спорадичне, а буџет стално у минусу, коцка постаје „најсигурнији бизнис“. Не зато што се грађани богате, него зато што систем зависи од тог новца.

ЗАШТО СУ ТОЛИКО БЛИЗУ ШКОЛА? ОДГОВОР ЈЕ БРУТАЛНО ЈЕДНОСТАВАН

Циљ је ухватити играча док је млад.

Што се зависност формира раније, дуже траје.

Што дуже траје, више новца доноси.

Близина школа није пропуст, него планирана инфраструктура.

Иако закони постоје – о удаљености од школа, забрани реклама, верификацији старосне доби – они се у пракси игноришу јер би озбиљна примјена закона угрозила „свету краву“ финансирања политичких структура.

Инспекције, школе и родитељи имају мање моћи него власници кладионица, који су данас међу најутицајнијим фигурама у Републици Српској.

ДВА ПРОБЛЕМА, ЈЕДНА ИСТА ПРИЧА

Млади коцкају јер им систем не нуди ништа друго.

Коцкарнице се шире јер систем од њих живи.

То је затворени круг у којем: друштво тоне у сиромаштво, млади губе перспективу, коцка постаје бијег, бијег ствара профит, профит јача оне који одржавају сиромаштво, сиромаштво ствара нове играче.

И тако се Република Српска претвара у мјесто гдје је лакше отворити коцкарницу него вртић, гдје малољетници знају распоред извучених бројева боље него градиво из математике, и гдје се најбрже напредује ако си дио система који на рулету не губи, јер не игра новцем, него животима својих грађана.

ФОТО: фејсбук