Класично фалсификовање – домобрани нису голорук народ!

Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ

Класичан примјер како изгледа фалсификовање историје по хрватском моделу

Објава уз ову слику је школски примјер како се комбинацијом полуистина, прећуткивања и голих лажи од једног конкретног догађаја прави пропагандни материјал за подгријавање србофобије.

Наоружани побуњени домобрани из бивше аустроугарске војске, који 5. децембра 1918. марширају Загребом са републиканским и антијугословенским паролама, претварају се у „невин народ“ по коме наводно пуца „српски режим“. Сврха оваквог текста није да објасни историјске околности, него да произведе емоцију трајне хрватске жртве и трајног српског џелата, без обзира на то шта се у стварности догодило. Историјске чињенице су међутим добро познате и нимало не личе на романтичну лаж са слике. Неколико дана након проглашења Краљевине СХС, хрватски војници 25. и 53. пука – домобрани који су јуче служили Бечу – излазе на улице, наоружани пушкама и митраљезима, уз повике „живјела република“ и против уједињења са Србијом.

То није мирни митинг грађана, него организовани оружани поход људи навиклих на рат, од којих су многи до јуче ратовали за империју која је водила геноцидну политику над Србима. Када су дошли на Јелачићев трг, дочекале су их снаге под командом Грге Анђелиновића – полиција, морнари и сокола­ши – са распоређеним митраљезима по околним зградама; услиједио је кратак али крвав сукоб двије наоружане формације, у коме већина погинулих и рањених јесу управо ти наоружани домобрани.

Пропагандни текст зато свјесно прећуткује да није страдао „народ“ него војници, да је пуцано са обје стране и да је цијели догађај био унутархрватски обрачун између присталица републиканске, проаустроугарске и југословенске опције.

Умјесто да се каже да је загребачко Народно вијеће разоружало непоуздане пукове и распустило остатке аустроугарске војске, данашњи ревизионисти то преоблаче у причу о „српском режиму“ који из чисте мржње стријеља Хрвате – дакле, класичан примјер политичког мита, а не историје. Тај мит се потом користи као аргумент да су Хрвати наводно од самог почетка били угњетени у заједничкој држави, што је у функцији оправдавања каснијег усташког насиља и разбијања Југославије. Посебно је безочна злоупотреба визуелног материјала. Умјесто да се употребе стварне фотографије из 1918. године (које су технички скромне и не пружају спектакл), аутор објаве користи модерну дигиталну/АИ монтажу која само глуми стару фотографију: нереално оштра, режирана сцена митраљеза на точковима у првом плану, драматичан дим из цијеви, „идеално“ уплашена маса у позадини – све оно што реална фотографија тог доба није могла да ухвати на такав начин. Та лажна слика није случајна грешка, већ свјесно произведени фалсификат, направљен да појача утисак масакра над цивилима и да „документује“ нешто што се никада није десило.

Када се све сабере, види се јасан образац: од стварног, али сложеног догађаја – сукоба двије хрватске оружане формације на Јелачићевом тргу – прави се бајка о невино убијеном „народу“ и злом „српском режиму“ који пуца у Хрвате, уз помоћ фалсификоване слике и унапријед задате тезе да се „осликава положај Хрвата у обје Југославије“.

То није никакво „сјећање“, него рафинирана пропаганда чији је једини циљ да се одржава мржња према Србима, да се легитимише сваки антисрпски пројекат и да се историјска истина задави у фабрикованим емоцијама. Управо зато је дужност свакога ко држи до истине да овакве објаве јавно разобличава и показује како изгледа модерно фалсификовање прошлости под маском.

ФОТО: фејсбук