Приче с фејсбука: Косово није моје и твоје – Косово је Божије!
Пише: српскопитање
Када су Шиптари ушли у српско село да докусуре преосталу чељад, наиђоше на малу кућу близу реке, ограђену трошном тарабом. Четворица крвника прескочише ограду, провалише врата и затекоше унутра старицу – непомичну, у црнини, са штапом у руци.
Седела је мирно, без страха, са болом у грудима, гледајући у очи ономе који је носио крваву каму. Пришао јој је уз хистерични смех, уживајући у моћи коју је мислио да има.
— Кажи, баба, чије је Косово? – упита је провокативно.
Стара српска мајка се исправи, погледа га право у очи и јасно одговори:
„Косово није моје и твоје – Косово је Божије, па нека Он одлучи ко ће се њиме дичити.“
Крвник се на тренутак поколеба, али настави још суровије:
— Знаш ли, бабо, да сам ти ја убио сина? Док је жив урлао и запомагао, ја сам му пресудио, ја му само гроба знам. Моли ме, проклета старице, да ти кажем ђе ти затрпах сина!
Честита српска мајка подиже главу, погледа га још снажније и рече:
„Нијеси ти убио мога сина. Ти си убио себе, сине. Ја те нећу молити да ми кажеш гроба милог, али ти ћеш молити мог Момчила да ти опрости онда кад схватиш да нијеси убио њега, него себе.“
Ове речи су га разјариле. Потеже каму и пресуди старој мученици.
Али њене речи остадоше живе. Дубоко урезане у сећање, сведоче о страдању и части једног народа.
Нека се никада не заборави!
Извор: Православни манастири и цркве
ФОТО: фејсбук
