Крађа историје: римски шљем из Сирмијума продаје се у САД

Приредио: Илија СМИЉАНИЋ

Риједак римски легионарски шљем изванредног историјског значаја, који је, како се наводи, ископан у близини античког града Сирмијума (Сремска Митровица) у сјеверној Србији, појавио се на приватној онлајн аукцији у Сједињеним Државама, под околностима које српски стручњаци описују као дубоко сумњиве.

Бронзани шљем, добро очуван модел типа Вајзенау или „империјално-галски“ који датира из 2. вијека нове ере, одликује се продуженом заштитом за врат и сложено украшеним шаркама на дијеловима за образе, дизајнираним да уравнотеже заштиту и покретљивост. Оно што га чини заиста јединственим је утиснути натпис на штитнику за врат: „APPIVS°LEG°IIII°FL“, који га идентификује као лично власништво римског војника по имену Апије из Легије IV Флавија Феликс (Legio IV Flavia Felix), легије која је некада била стационирана у Сингидунуму (данашњи Београд).

Према аукцијској кући „Трежар Тров Окшнс“ (Treasure Trove Auctions) са сједиштем у Тексасу, која комад нуди са процијењеном цијеном од 15.000 до 45.000 долара, шљем је „професионално очишћен и привремено конзервисан воском, задржавајући своју прелијепу патину“. Аукцијска кућа га описује као „музејски квалитет“ и тврди да је предмет легално извезен након „ригорозног државног одобрења“.

ПОД ЗАШТИТОМ ДРЖАВЕ

Међутим, правни статус извоза шљема је високо упитан. Према закону Републике Србије, артефакти изузетне историјске и културне вриједности, као што је овај римски легионарски шљем, сматрају се заштићеним културним насљеђем. Њихова продаја и извоз су строго забрањени без званичног овлашћења, што значи да легално не могу доспјети у приватне колекције у иностранству.

Ови прописи постоје како би се спријечио губитак незамјењивих предмета и како би се осигурало да такво насљеђе остане доступно за науку, јавно образовање и национални идентитет. Шљем, са својим јединственим натписом који га повезује са одређеним римским војником и легијом, у потпуности потпада под ову категорију, чинећи било какву приватну продају или извоз у најбољем случају правно упитном, а у најгорем илегалном.

УПИТНО ПОРИЈЕКЛО И КОНТЕКСТ

Аукцијска кућа „Трежар Тров Окшнс“ наводи да је шљем „пронађен метал детектором у близини Сирмијума“, једног од најважнијих римских градова на Балкану и данас заштићеног археолошког налазишта од изузетног значаја. Ако је та тврдња тачна, његово уклањање из земље већ представља кршење српског закона, који забрањује приватна ископавања или трговину археолошким материјалом.

Овај случај наглашава шири и узнемирујући образац. Србија, као и многе земље богате археолошким насљеђем, суочава се са сталним губицима античких артефаката кроз илегална ископавања и прекогранични шверц. Многи од ових предмета тихо нестају у приватним колекцијама широм свијета док институције и јавност остају углавном индиферентни.

Аутор који је први извијестио о случају изразио је фрустрацију што се чини да су званичници пасивни док непроцјењиво насљеђе нестаје у тишини. „Сваки пут када такав предмет напусти земљу, он са собом односи дио наше историје“, написао је, позивајући српску државу и органе културе да интервенишу и обезбиједе повратак шљема.

„Сваки пут када предмет попут овог нестане на приватном тржишту, губимо дио нашег културног ДНК“, додаје Весна Ђорђевић, кустос у Народном музеју у Београду. „Шљем попут овог треба да буде у музеју, доступан научницима и јавности, а не сакривен иза платног зида онлајн аукције.“

ОД РИМСКОГ РАТНИКА ДО МОДЕРНОГ ПРАВНОГ БОЈНОГ ПОЉА

Легија IV Флавија Феликс, којој је шљем наводно припадао, била је престижна римска легија коју је основао цар Веспазијан 69. године нове ере и која је вјековима била стационирана на Балкану. Натпис „APPIVS°LEG°IIII°FL“ пружа ријетку личну везу са именованим војником који је некада патролирао дунавском границом. За историчаре су такви артефакти непроцјењиви не само због своје израде већ и због људских прича које носе.

Ипак, управо то историјско богатство чини их метама глобалног тржишта антиквитета, гдје потражња међу колекционарима често надмашује етичка разматрања.

Српске власти још нису дале званичну изјаву у вези са поријеклом шљема, а остаје нејасно да ли је његов извоз био законски одобрен.

НВО за културно насљеђе позивају на појашњење и надају се да ће званичници САД привремено обуставити аукцију док се не потврди правни статус предмета.

ПОЗИВ НА ОДГОВОРНОСТ

Појава овог римског шљема на аукцијској страници у САД служи као оштар подсјетник да културно насљеђе није роба. Свака нерегулисана продаја нагриза заједничко свјетско разумијевање прошлости и подстиче сиву економију пљачке и шверца.

Судбина шљема до даљњег остаје неизвјесна, ухваћен између два свијета: једног историје и једног трговине. Ова тензија наглашава хитну потребу за јачом заштитом, међународном сарадњом и подизањем јавне свијести о чувању културног насљеђа од нестанка у приватним рукама.

Извор: Leman Altuntaş, Arkeonews

ФОТО: фејсбук