Македонија, измишљена земља и нација, на штету Срба

Пише: српскопитање

Замјерају нам што негирамо „Македонију“ и кажу да не смијемо то да кажемо јавно у Скопљу и слично.

Ево кажемо свима јавно, Скопље никада прије 1944. године није било у саставу никакве Македоније.

Једина државна творевина под тим именом „Македонија“ је грчки полис – држава којом је из града Пеле управљала грчка династија Аргијада (Ἀργεάδαι) у којој су се родили Филип и Александар (или ако преведемо њихова имена на српски, Коњољуб и Мушкобран).

Само ово што је оивичено црвеном линијом је Македонија!

Ово што је оивичено сивом линијом је измишљотина са краја 19. вијека злочиначке терористичке Бугарске егзархије која је од Срба „испирањем“ мозга покушала да направи некакве над-Бугаре и Бугарску Спарту „Македонце“ — стали су негдје на пола пута кад је Тито преузео пројекат створивши данашње Сјеверне Македонце.

Ова мапа показује да тек минимални дио територије данашње Републике Сјеверне Македоније, јужно од Демир Капије, заправо припада античкој Македонији.

Шта је онда овај остатак територије Сјеверне Македоније ако заправо Македонија почиње тек од Демир Капије?

Тај остатак је заправо Стара Србија или Вардарска Србија или Прилепска Србија или Метохија.

Велики дио данашње Сјеверне Македоније географски заправо припада Метохији, укључујући и престони град царско Скопље.

Зато на подрчју Скопља, Куманова, Скопске Црне Горе итд. имамо толико српских светиња?

Па зато што заправо припада Метохији и надовезује се на Метохију, са Скопљем, Призреном и Пећи као главном осом српске Метохије.

Ту је и Полог са немањићким жупама Тетовом и Гостиваром и бројним немањићким манастирима попут Лешка или Бигорског итд.

Остатак Вардарске Србије је била и Прилепска Србија, како се звала у доба Мрњавчевића, чија је престоница била Прилеп.

У суштини на читавој територији данашње Сјеверне Македоније постоје само трагови српске, турске и античке (ромејске) националне културе. Других националних култура (укључујући и сјеверномакедонску) на том простору НЕМА!

И сама ријеч Македонија је грчког поријекла, што јасно показује ова карта.

Да је (Сјеверна) Македонија заиста македонска, ваљда би Сјеверни Македонци имали своју словенску ријеч за своју земљу, а не би користили грчку реч „Μακεδνόν“.

Ријеч и биљка „мак“, коју данашњи Сјеверни Македонци помињу као етимолошку основу за тобоже њихову реч „Македонија“ као поље мака је нетачно зато што у словенским језицима поље мака би се звало Маковина, а не „Македонија“, као што већ имамо у данашњој Украјини и Румунији област Буковина по Букви, а не Букедонија.

Македонија је заправо добила име по грчкој речи „μακεδνός“ што значи висок, витак.

Грчко племе Дорци су тако назвали земљу у којој су живјели. О томе је писао чувени антички историчар Херодот који је Дорце у тим крајевима звао „Μακεδνόν“.

Грчки епски пјесник Хомер користи ријеч „μακεδνή“ такође у значењу дугачак или висок. Сама ријеч „Македонија“ тј. „Μακεδονία“ је извучена за област која је висока и планинска, а Македонци је постала ријеч за брђане и Грке (Дорце) са високих планинских предјела на сјеверу грчког свијета.

Македонизација Срба и македонизовање српског животног простора је један од највећих злочина над српским народом у 20. вијеку.

А брисање из српског колективног памћења чињенице да је Вардарска Србија дио Србије исто колико су и Метохија и Косово или Рашка дио Србије, је једна од најстрашнијих посљедица комунистичке власти над нама.

И ми умјесто да се боримо против тога и умјесто да памтимо да нема Косова без Куманова, да нема „догодине у Призрену“ царском граду без царске престонице Скопља, да нема Пећке патријаршије, Дечана, Бањске и Грачанице без Леснова, Нагоричана, Бигорског и Светог Наума… ми на то одбијамо да се осврћемо и одбијамо да признамо да је више Срба изгинуло ослобађајући Куманово, Скопље и Битољ, него ослобађајући Косово.

Како би то превазишли, најприје је потребно да разумијемо шта је то Македонија и докле се она простире, као и да схватамо шта је српско и да Србија није само оно што нам је аустроугарски каплар и хрватски диктатор Тито одредио.

ТЕКСТ И ФОТО: фејсбук страница Историја Срба