Милане, нисмо волови, него људи!
Пише: Донко РАКОЧЕВИЋ
„Између православних Срба и православних Црногораца не постоји никаква разлика, ради се о браћи, једном народу“ – изјавио је данас Милан Кнежевић, и још једном потврдио колико ништа не зна националном питању, иако га Вучић преставља за вођу Срба у Црној Гори.
Хиљаду пута сам писао, али поновићу још једном, питање нације, нашег идентитета, није крвно питање. И рођена браћа могу да се потпуно национално разликују, и таквих случајева у Црној Гори има пуно.
Заснивати нацију на расној основи представља бесмислицу. „Људска повијест се битно разликује од зоологије“ (Ернест Ренан). Слично је рекао и епископ Николај: „Нисмо волови него људи!“
Заједничко поријекло и крвно сродство, ни код једне нације нијесу имали пресудну улогу за њен настанак, јер „оно што уједињује није крв него вјеровање“ (Ерик Хобсбаум).
Заједнички језик, сам по себи, не значи и постојање заједнице, како је мислио Вук Караџић, „већ само представља олакшицу у оквиру дотичних група, дакле за настанак друштва“ (Макс Вебер).
Као ни заједничко поријекло и исти језик, тако ни заједнички географски простор није од значаја да би се они који га дијеле могли сматрати једном нацијом. „И во је рођен у Шумадији, па није Србин“ (ава Јустин).
„Нација је духовни принцип произашао из дубоких историјских заплета, духовна обитељ, не група одређена конфигурацијом тла“ (Антони Д. Смит).
Са свјетским ауторитетима за ово питање, слагао се и велики српски историчар Жарко Видовић: „Националност је, једнако као и личност, елемент духовног идентитета човјека, управо зато што нација није ни политичка, ни економска, ни расна, ни интересна, па чак ни језичка, него првенствено духовна заједница.“
Зато је Видовић сматрао да су Срби завјетни народ Светог Саве, не умањујући значај Косовског завјета за српско национално питање, али сматрајући да ни тај Завјет не би био могућ да није током 170 година (од 1219. до 1389.) био припреман у манастирима и црквама, задужбинама Светог Саве и осталих Немањића.
Захваљујући комунистима и њиховом најбољем ученику – Милу Ђукановићу, они који се данас национално изјашњавају као Црногорци не воле ни Светог Саву, ни Косовски мит, ни ћирилицу, ни друге стубове српског идентитета… Они су у огромној већини атеисти (иако поштују култ Светог Василија Острошког и св. Петра Цетињског).
Из црногорског атеизма, у ствари, произилазе бројне разлике које се стварају у односу на Србе. Као што је вјерско питање одвојило Бошњаке, па и Хрвате, од Срба, тако и атеизам који је углавном створен у пет деценија комунистичке индоктринације, дефинитивно одваја савремене Црногорце од Срба.
Тако, Милане, буди ти брат са Милом и Мирашем, ја – нећу!
ФОТО: фејсбук
